Можда би се и примио на ту информацију као што сам се примио 5 октобра 2000. године. Када је наводно Милошевића нервирала песма од истог аутора под називом „Легенда о Геди Глуперди“…

Међутим Балашевић је лично направио основ за „Дно Дна“ у Србији.

Лично је омастио брке из покрајинске касе и сад је пресушило дно касе и ето нама одмах песме „ДНО ДНА“.

Пајтићева влада је дала Балашевићу ЧАК 102.000 ЕВРА!

– Покрајинска влада је 2004. исплатила Ђорђу Балашевићу пет милиона динара за снимање филма „Као рани мраз“, који никад није стигао у биоскопе!

Затим из буџетске резерве 2010. дата још три милиона за пројекције у покрајини.

Ових укупно осам милиона динара (по курсу евра из 2004. и 2010. то је 102.000 евра) уплаћено је продукцијској кући „Салајка“ из Новог Сада, чији је власник била Балашевићева жена Оливера.

Ко је све још дао паре за филм по политичком налогу ДС:

* Металс банка, касније РБВ по налогу врха бивше власти је током 2007. и 2008. поклонила Балашевићу 400.000 евра за филм.
* ДДОР „Нови Сад“
* Извршно веће Војводине
* Министарство туризма
* Министарство енергетике и рударства
* ЈП „Воде Војводине“ 2007. дало 100.717 евра
* ЈП „Војводина шуме“
* Национални парк „Фрушка гора“

Дакле „ДНО ДНА“ се пробудило јер нема више пара на поклон… Запамтите драги пријатељи, нема бунта без интереса… Заправо нема више ни бунта, већ само интереса!

Саша Боројевић

НАЦИОНАЛИСТ