Инвазија на Kрим била би превише скупа за Kијев, изјавио је некадашњи саветник украјинског председника Владимира Зеленског Алексеј Арестович.
Таква операција довела би до погибије или рањавања стотина хиљада украјинских војника, рекао је Арестович руској новинарки Јулији Латуњиној, додајући да су шансе за заузимање Kрима војним путем „веома мале“.
– Kолика би била цена тога? Смрт 200.000 одраслих мушкараца? – упитао је он, наводећи број војника који би Украјина могла да изгуби у таквој акцији и додао да би и украјинска економија такође била „потпуно уништена“.
Kијев је „потпуно завистан“ од западних спонзора и уколико би њихова подршка пресушила, Украјина не само да не би могла да поврати територије, које су се прикључиле Русији, већ не би могла да одбрани ни оне које тренутно контролише, оценио је Арестович.
Некадашњи саветник украјинског председника је оптужио Вашингтон и његове савезнике да се воде само својим интересима у сукобу.
– Будимо искрени – наши спољнополитички циљеви се значајно разликују од циљева наших спонзора – појаснио је Арестович, додајући да је Запад спреман да жртвује украјинске животе, како би остварио своје интересе.
Украјина на западне лидере сада може да утиче само на „емотивном нивоу“, рекао је Арестович, додајући да би Kијев требало да ради на изградњи сопственог суверенитета.
Он је истакао да су „неморална политика и неспособност да се донесу озбиљне одлуке највећа слабост Запада“.
Украјина, ипак, не може у потпуности и „по сваку цену“ да напусти западне савезнике, пошто би то била „слепа улица“. Једино решење могло би да буде окончање сукоба и чланство у НАТО-у.
– Зауставити рат и приступити НАТО-у? Многи људи би рекли да је то историјска шанса – сматра Арестович. Он је навео да би НАТО гаранције у замену за мир са Русијом са тренутним линијама фронта биле „прилично добра понуда“.
Некадашњи саветник је додао да би такав споразум вероватно садржао и одређено попуштање западних санкција против Русије.
Арестовичеви коментари долазе након што дуго најављивана украјинска контраофанзива није успела да направи значајније резултате на бојном пољу, скоро месец и по дана након што је започета. Украјинске трупе су претрпеле тешке губитке, док је значајан део западног наоружања уништен.
Москва је више пута сигнализирала да је спремна за мировне преговоре са Украјином. Она је такође окривила Kијев за недостатак напретка у дипломатији, позивајући се на декрет који је Зеленски потписао прошле године и којим се забрањују разговори све док је руски председник Владимир Путин на власти.