На путовању у Беч, Његош је кренуо у септембру 1846. године, оставивши брата Пера, председника Сената, задуженог за земљу. Та година је била изузтено непогодног времена и земља је претрпела страшне суше.

Због неродне године народ је гладовао, а Његош је од Пера добио извештаје да његови „људи раде било шта да би преживјели“. ⁣

Из извештаја директора тршћанске полиције грофа Франца Штадиона, од новембра 1846. године, види се да је Његош на путу ка Трсту у Беч продао трговцу Сабату Бесу готово сав свој накит који је понео – један крст са брилијантима, медаљонску иконицу Богородице, украшену брилијантима и смагардима, још један крст који је чак скинуо с своја прса такође украшен брилијантима, и још један веома вредан дијамантски прстена који је 1841. године добио од аустријског цара у знак признања аустријско-црногорске границе да би могао купити жита за Црну Гору.

На путу за Беч купио је жито у Трсту да би га послао свом гладном народу и то је жито плаћао новцем добијеним од продаје свог накита. Међутим, било је потребно више од месец дана да жито стигне до Црне Горе али је ово народ добро запамтио и свог Владику још више урезао у срца.⁣

Leave a Reply