Ваљевска Грачаница је манастир чији трослојни темељи, сведоче колико је она пута била обнављана.

Пуно верско име овога објекта је црква Светог Архангела Михаила и оно је до скора чувало и једно од најстаријих црквених звона које је избегло судбину да постане оружје против Срба.

А ево због чега је ова црква до скора била центар културног и историјског значаја!

Ова црква потиче и XВ века према неким истраживањима.

Спомиње у турским списима из XВИ века, а делобви робова и конака сведоче да је она могла да постоји и раније, типа из XВИИ века према неким изворима и да је била задужбина Немањића.

Према народном предању Ваљеску Грачаницу су саградила три брата Светог Симеона, па је касније обновљена у XИИИ веку. Оно што је сасвим сигурно је то да је три пута обнављана.

Зна се и да си Турци једном опљачкали и срушили део религијског здања.

Чудотворна липа

Након што су је Турци срушили из олтарског дела почела је да расте липа дебљине око 30 цм која је својом крошњом на неки начин дала кров цркви. Мештани су на гранама видели кандила и свеће и сами су одлучили да обнове тај део олтара. Kао сећање на то чудесно дрво код олтара се дуго чувао пањ чувене липе.

Веома необична архитектура Цркве

Оно по чему је ова Црква још позната и посебна јесте њена архитектура по којој се разликује од осталих средњовековних здања. Наиме апсида је седмострана, што може да указује на то да је свака од њих посвеће седморици архангела.

Уклесано жезло на надгробној плочи игумана сведочи да је ова Црква била под краљевском заштитом. Зидови су неједнаке дебљине, темељи су укопани дота дубоко око 1,2 до 1,4 метра.

И зидови и темељи су прављени од ломљеног камена и омалтерисани дебелим слојем малтера. Управо овај специфичан начин грање онемогућио је премештање манастирског здања како су то неки предлагали

На остацима фресака могла се видели лоза што је одлика задужбине Немањића. Археолошким истраживањем је утврђено да је у близини Храма постојало гробље и и пећина испосница.

Ваљеска Грачаница је до недавно чувала и најстарије звоно у Србији. Током Првог светског рата Аустроугарска војска је скидала звона са српских цркава и претапала их и правила од њих топове којима су убијани Срби.

Није нигде записано како је овај Храм избегао такву сурову судбину, али према предањима каду су аустриугарски војници кренули ка манастиру хорда народа из села кренула је у одбрану заједно са српским војницима пеи чему су су непријатељи уплашили и повукли. А само звоно је поклон храму од стране кнеза Милоша Обреновића и датира из 1836. године. Данас се не зна где је звоно али како се тврди један од свештеника је однео звоно из цркве пар дана пре него ће менастир бити потопљен

Садашња црква сазидана је на темељина из 1818. године. Градили су је Мирослав Томић из Стубла и Вукосав Веселиновић из Тубравића. Свети Владика Николај Велимировић је наложи да се сагради данашње кубе и ову цркву је назвао Светом Гором.

Најстарији запис о црки записао је Јоаким Вујић 1826.године. Влада Србије је у једно тренутку Ваљеску Грачаницу прогласила спомеником кулутре великог културног и историјског значаја.

Advertisements

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here