У ФБиХ, као последњи корак одузимања српских имања, траје поступак који се зове хармонизација земљишних књига и катастра. Процес иде тако што што се у „Службеном гласнику“ ФБиХ објављује да се власник мора јавити у одређеном временском року или у противном остаје без земље. Али, нико их писмено не позива да се јаве надлежној институцију у ФБиХ. Тако да Срби који су избегли из Федерације немају обавештења да се на њиховим плацевима и њивама успостављају нове земљишне књиге за некретнине које су њихово власништво деценијама уназад.
Како би се спречила ова брутална отимачина, пре две године Република Српска и Србија су реализовале заједничку кампању која је изродила шест канцеларија у шест градова РС, а при Управи за геодетске и имовинско-правне послове. Ови уреди су такође отворени и у Србији. Из Београда ову активност прати Управа за сарадњу с дијаспором и Србима у региону. Директор управе Арно Гујон позвао је Србе који су пореклом из Федерације БиХ да током летњих одмора и посете завичају провере у земљишњим књигама стање своје имовине и да, уколико уоче неправилности или да им је она отуђена, позову неку од канцеларија за правну помоћ и спрече отимање.
Гујон је рекао да су канцеларије које раде у координацији са Управом до сада примиле више од 10.000 позива Срба, чија имовима, како каже, покрива површину од око 57.000 хектара.
– Препорука је да Срби који имају имовину у ФБиХ провере стање у земљишним књигама. Боље је да то ураде сада, јер ће неко то морати да уради кад-тад. Боље да се спречи него да се то „лечи“ касније када већ дође до узурпације, односно губитка права на имовину. Треба испоштовати процедуру. Можемо да утичемо на одлуке судова које укидају или у неким случајевима преписују оно што је припадало српским породицама или општини или чак ФБиХ, односно комшији који се пријавио и располаже том имовином – упозорава Гујон.
Он је оценио да је врло важно што су се институције Србије и РС укључиле у кампању и заједно раде на заштити основног људског права, а то је право на имовину за око 400.000 наследника имовинских права у ФБиХ.
Председник Одбора за заштиту права Срба у ФБиХ Ђорђе Радановић истиче, за „Новости“, да је у Федерацији БиХ, 32 одсто земље власништво Срба, према попису из 1991. године:
– Највећи део те имовине није катастарски обрађен и ми обавештавамо српски народ који је живео на подручју ФБиХ да морају проверавати стање своје имовине јер их нико из ФБиХ неће звати.
Према речима нашег саговорника, најтежа ситуација је са шумом у Кантону Сарајево у општини Илијаш.
– Тешка је ситуација и у средњој Босни, Травнику, Доњем Вакуфу, па у Завидовићима, у Маглају, Лукавцу…. У Зеници је било 14 српских села, секу им шуму. Код отимања српских непокретности нема правила, јер је у свим кантонима у ФБиХ угрожено право поседа и својине пошто Срби нису у могућности да бране своја имања. Ту се посебно издаваја члан 58. Закона о стварним правима Федерације БиХ који омогућава стицање по доспелости, 20 година ко обрађује српску земљу има право да стекне имовину.
Један од Срба који је на својој кожи осетио отимање имовине је Слободан Лозо из Мостара. Он већ 26 година покушава да врати власништво над 50.000 квадрата земље у насељу Врапчићи, а на којем је саграђена џамија и насеље са тридесет кућа.
– Дошао сам и до Уставног суда БиХ. Више не знам коме се све нисам обраћао. Мој покојни отац Анђелко купио је ту земљу још 1965.
Салафисти заузели Овше
НА многим узурпираним српским имањима никла су затворена насеља следбеника радикалног ислама. Тако нас Радовановић подсећа на српско село Овше код Тешња:
– Цело српско село са 150 кућа населило је двадесетак салафија. И то је за наше сународнике била безизлазна ситуација – наводи Радовановић.