Када су Римљани почели освајати Панонију, у првом веку пре Христа, нашли су на Сави два значајна града са јаким тврђавама. Један се звао Serbitium, Serbino a други Сискиа. Овај други постоји и данас под истим именом – Сисак.
Овај први се помиње код Клаудиуса Птоломеја, други век, као „Сербинон” у његовој грчкој верзији. Овај град, који је имао велику тврђаву и луку на Сави, Римљани су одредили за базу за снабдевање њихових легија у рату у Панонији. Уједно то је била матична лука за њихову речну флоту која је пловила по Сави и Дунаву. Име града јасно говори чији је то био град, који народ је тада ту живео и ко су били Панонци.
Од средњег века на овамо западни писци и издавачи настоје да сакрију тај град и да прикажу како Сербинон данас и не постоји. Само постојање једног града са таквим именом, у античком времену, руши из темеља све тезе званичне историографије о Србима и Словенима уопште. Препознавање Сербинона има велики политички значај и у данашњем времену. Кординате које је дао географ Птоломеј, у старим издањима, показују да је Сербинон савремени град Загреб, главни град Хрватске.
Од Сербинова до Загреба поново нас језик води. Франачки хроничари из 9. века Сербиново помињу као Сорба и Сарба, а затим и као Soragam. Немци су изоставили први слог овог имена и писали Аграм. Име Загреб, према Фарлатију, настаје од облика Сорба, Зогроб, Загреб. Ми смо и овде решили једно велико историјско питање само уз помоћ језика.