На данашњем редовном брифингу Марије Захарове, међу унапред припремљеним, била је и тема под насловом «На годишњицу смрти Слободана Милошевића». Доносимо целу изјаву Захарове:
Уочи 25. годишњице почетка НАТО бомбардовања Савезне Републике Југославије, о чему ћемо посебно говорити током наших предстојећих брифинга, подсетили бисмо се на један догађај нераскидиво повезан са овим трагичним датумом.
Ове године, 11. марта, навршило се 18 година од дана смрти у ћелији тамнице Хашког трибунала председника Савезне Републике Југославије Слободана Милошевића. Недуго пре тога, он је затражио од Трибунала да га пусти на лечење у Москву, али је одбијен са образложењем да су руске власти наводно дале недовољне гаранције за повратак бившег председника. Тужилаштво је такође тврдило да Слободан Милошевић наводно намерно узима лекове који погоршавају његово стање. Монструозна прича за коју цео овај „колективни Запад“ није сносио никакву одговорност.
Смрт бившег председника Југославије у хашком казамату резултат је грубог непоштовања основних људских права од стране Трибунала. Али то нипошто није једини такав случај– памтимо имена десетина Срба који су из разних разлога били дискриминисани од стране хашког квазисуда. Многи од њих су умрли у хашком затвору, међу којима Милан Бабић и Здравко Толимир. Да ли сте чули нешто од западних мејнстрим медија о томе? Да ли је нешто речено у Стејт департменту или у Белој кући? Можда је негде исказана забринутост? Наравно да не.
Међународни трибунал за бившу Југославију постао је полазна тачка са које је почела деградација међународног кривичног правосуђа. Хаг је тада погазио и наставља да гази не само темеље међународног права, него и саме принципе хуманизма.
Русија је у више наврата указивала на политизацију и пристрасност Међународног трибунала за бившу Југославију, који је давао једнострано антисрпско тумачење догађаја југословенске кризе током расправе о предметима, који се нашли пред њим. Значајно је да у читавој историји Трибунала, на његову оптуженичку клупу није доспео ниједан од званичника из САД или Западне Европе, који су се систематски бавили распарчавањем Југославије, а потом и у уништавањем државности Либије, Ирака и Сирије. Није било ни једне особе или организације, која би одговарала за чудовишне злочине почињене над Србима. Тамо се није нашао нико, ко се на европском континенту годинама бавио црном трансплантологијом и свим радњама које прате тај кошмарни злочин.
[МИП РФ]