Злакуско лончарство уписано је 16. децембра 2020. године на Светску листу нематеријалног културног наслеђа света коју води UNESCO.

Призната техника нематеријалног културног наслеђа састоји се у изради керамичких посуда намењених припреми хране са материјалом сачињеним од глине и минерала калцита. Од њега се спирално зида посуда на грнчарском колу. Предмет се касније предгрева у сушари, а потом пече на отвореној ватри од 700 степени. То је начин израде посуда који је у селу Злакуса код Ужица познат преко 300 година.

Номинацију су поднели Етнографски музеј, Музеј Старо село Сирогојно и Удружење лончара “Злакуса“, уз подршку Министарства културе Србије. Иначе, у Национални регистар нематеријалног културног наслеђа Србије злакуско лончарство уписано је још 2012. године.

“Израда грнчарије на древан начин мукотрпан је посао. У злакуске радионице глина се довози у крупним комадима и уситњавана дрвеним маљем или секиром. Када се очисти од корења и камења, глина се “кисели” у чабру 24 часа. Након што се одстрани сувишна вода, глина се опет чисти од заосталих крупних нечистоћа. Минерал калцит пече се и уситњава великим дрвеним маљем у ступи или на ширем камену укопаном у земљи и просејава, па се гажењем меша са глином. Маса се потом меси рукама и обрађује на ручном колу.

Ту мајстор показује право умеће. Комад глине у облику диска посипа самлевеним калцитом да се не лепи и формира дно посуде и њен зид. Затим, спирално намотава нове комаде и тако наставља да гради посуду. А сваки комад опет добро измеси и очисти, да би посебним алатом и окретањем витла једном руком посуду дорадио.

После украшавања, на лонце мањих димензија додају се дршке и пеку се на отвореној ватри”, објашњава председник удружења лончара „Злакуса“ Дарко Тешић.

Тешић каже да је циљ номинације био да се од заборава сачува овај традиционални занат из Злакусе.

„Надамо се да ћемо овим успети да сачувамо занат, да не дође до његовог нестајања, с обзиром да је 90-их година био на прагу изумирања. Тада је Међународна колонија уметничке керамике оживела овај у свету јединствен начин израде производа са материјалом који се може наћи само на овом географском подручју. Такође, овако ће се одвојити ручно израђена грнчарија од машинске, за коју се одлучио део мајстора из Злакуса, а то је и један од разлога због чега права, ручно израђена грнчарија по вековној традицији има посебан сертификат за сваки производ појединачно“, каже Тешић.

Злакушко лончарство уписано је на Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства и тако постало четврти елемент на Унесковој листи из Републике Србије, поред крсне славе, кола и певања уз гусле.

--

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here