На основу штурих информација може се претпоставити да Запад жели да наметне неку врсту „пакет аранжмана“ и коначно заврши питање Косова и Метохије све журећи да то уради због снажног геополитичког сучељавања са Русијом по питању Украјине и других питања која се отварају, сматра председник скупштинског одбора за Косово и Метохију Милован Дрецун.
Председник Србије Александар Вучић синоћ је обавио двосатни разговор са специјалним представником Европске уније за дијалог Београда и Приштине Мирославом Лајчаком, и са саветницима за спољну и безбедносну политику Француске и Немачке, Емануелом Боном и Јенсом Плетнером.
„Добили смо од њих предлог потпуно нове арматуре преговора у Бриселу који би требало да доведу до скорог, а коначног решавања, како они кажу, проблема са којима смо се суочавали и свих неразјашњених питања у вези са Косовом и Метохијом“, изјавио је Вучић и додао да тај разговор нимало није био лак.
Запад жури да Русији избије „косовски адут“
Дрецун додаје да изгледа да Запад јарко жели да се постигне договор између Београда и Приштине не би ли Москви избио из руку адут који председник Русије Владимир Путин потеже по питању косовског преседана, јер би Запад, ако се постигне споразум којим би се коначно затворило косовско питање, могао рећи да у том случају нема преседана.
„Овде је сада питање шта се нуди? Изгледа да је мање-више познато оно што се од Београда тражи, а то је да прихвати ‘реалност’ како они то кажу, односно постојање лажне државе Косово. Међутим, изгледа да у овој фази Запад схвата реалност да Београд неће ни по коју цену признати ту лажну државу, па се онда очекује неко решење као што је било као оно између две Немачке, где Србија не би морала де јуре да призна лажну државу али се не би противила њеном чланству УН и то би вероватно за Запад значило да је то питање затворено“.
Такође, тражи се да се Србија јасно определи на коју ће се страну сврстати, уз Русију или евро-атлантски блок, додаје Дрецун и истиче да није приметио да Запад нешто посебно нуди Србији, осим што се говори о формирању неке Заједнице српских општина која би била сведена на четири општине на северу, као и о наводно посебној заштити Српске православне цркве и „вероватно се говори о чланству Србије у ЕУ и помоћи у решавању енергетске кризе“.
Нема признања Косова, Србија тражи компромис
Србија са своје стране јасно ставља до знања и добро је да је то схваћено, а Дрецун претпоставља и прихваћено, у водећим западним државама да неће ни по коју цену признати самопроглашену државу Косово и да има подршку сталних чланица Савета безбедности Русије и Кине да онемогући чланство лажне државе у УН.
Србија наставља да инсистира и то ће увек чинити да се проблем Косова и Метохије реши у складу с међународним правом и Резолуцијом 1244 и наставиће да штити и омогућава опстанак српског народа покрајини и да се при томе залаже да се сви проблеми реше искључиво на миран, политички начин, истиче Дрецун.
„Србија иако показује да ни по коју цену неће признати лажну државу Косово у чему, чини ми се, постоји јединство релевантних политичких субјеката у земљи, ипак је отворена за компромис. Нама је потпуно јасно да на Косову живе Албанци који су тамо већина и не желе да живе у држави Србији, али такође и српски народ који живи на Косову и Метохији не жели да живи у лажној држави, нити ми желимо да дамо део наше територије да би се тамо створила друга албанска држава. Међутим, спремни смо да трагамо за компромисом. Како би он могао да изгледа о томе не вреди спекулисати, али отворени смо да тражимо решење које би било прихватљиво и за Београд и за Приштину.“
Дрецун додаје да му се чини да су у том правцу усмерене активности свих западних специјалних изасланика, саветника као и Мирослава Лајчака и да би у наредном периоду требало да сазнамо у ком правцу ће се развијати решавање косовског питања.