27. новембра у Србији је прослављен један од највећих православних празника, дан сећања на преподобну Петку или Параскеву. У Србији се ова светитељка посебно поштује. Сматра се за покровитељку свих жена, а у многим породицама се слави и као крсна слава. Зато није ништа необично што су баш на овај дан православни верници српске престонице добили посебан поклон: могли су да уђу у централни простор храма Светог Саве, који је постао главни симбол не само Београда, него и Србије, и да се упознају са његовим новим унутрашњим уређењем. Изградња храма траје већ 126 година.

Последњи пут у централи део храма људи су могли да уђу далеке 2015. године. Затим је он затворен, а све службе су се одржавале у крипти, подземној цркви.

Златни преливи мозаика

Иако се на тргу око храма пуном паром и даље одвијају радови на замени плоча тротоара, људи је много. Једни се крећу према централном улазу у храм који је поново отворен после дуго времена, а други према малој црквици недалеко како би запалили свећу.

За разлику од храмова у Русији, на Балкану се свеће обично не пале у самој цркви, осим можда у припрати. Најчешће се Богу и светитељима свеће пале у посебном за то намењеном простору. Још једна специфичност је у томе што се свеће за здравље и за упокојење могу ставити једне поред других. „За Бога су сви живиˮ — тако овај обичај објашњава натпис постављен поред свећа.

Досада је улаз у централни део здања величанcтвене православне светиње био затворен. Иако се и данас поједини радови у њему настављају, верници могу да уђу, али само до привремене ограде. Тренутно је у току постављање мермерних подова и завршни радови на унутрашњем делу олтара. А црква их има четири, што је чини јединственом у региону. Извођачи радова обећавају да ће све бити завршено до децембра ове године.

Унутра владају гужва и бука. Срби тешко могу да задрже одушевљење. „Величанствено, дивно, грандиозно…ˮ, „Најзад смо дочекали!ˮ, „Ово је најлепши храм на свету!ˮ — чује се са свих страна.

Заиста, унутрашње уређење цркве посвећене оснивачу аутокефалне Српске првославне цркве изгледа импресивно: на 15 хиљада квадратних метара мајстори су поставили преко 50 милиона комадића обојеног стакла и природног камена. Читава конструкција тешка је преко 320 тона.

На изради мозаика радило је три стотине мајстора. Главни део тима чинили су руски стручњаци, на чијем челу је био народни уметник Русије, академик Николај Мухин. Он је такође аутор мозаика. Фрагменте будуће контрукције правили су стучњаци за обојено стакло у радионицама Москве и Санкт Петербурга. Такође је израђена посебна палета боја. Само плава боја има 53 нијансе. У свету засад не постоји ништа слично.

У куполи се налази један од најлепших мозаика: композиција Вазнесење Господње. Традиционално су на пендативима храма фигуре четири јеванђелисте. На зидовима су сижеи из Библије и иконе светитеља које Срби посебно поштују. А све је изведено у веома сложеној техници мозаика.

Симбол пријатељства између Србије и Русије

Посебно треба истаћи да је у реализацији овог пројекта финансијску помоћ Србији више пута пружала Русија. Само за последње четири године главни спонзор, компанија „Гаспром-њефтˮ, издвојила је у ту сврху преко 4 милиона евра. Са руске стране пројектом је координисала руска федерална агенција „Россотрудничествоˮ.

Како је све почело?

Априла 1999. године бомбардовање Југославије од стране НАТО-а било је у пуном јеку. Тада је земљу посетио патријарх московски и све Русије Алексиј. Заједно са патријархом српским Павлом он је у храму у изградњи служио свету литургију. А затим је, стојећи на тргу пред народом, поглавар Руске православне цркве изразио жељу да „величанствени храм светитеља Саве Српског постане симбол препорода српског народаˮ. Такође је обећао да ће свој прилог за завршетак његове изградње дати и Русија.

Први радови на Врачару, на месту где су Османлије у XVI веку спалиле мошти српског светитеља, почели су 1894. године. Тада је одлучено да се на том месту подигне један од највећих православних храмова на свету у стилу константинопољске Свете Софије. Изградња је споро напредовала. И тек 1989. године над зидовима се уздигла купола, док су радови на огромном здању завршени 2004. године.

Коначно је стигао и дуго очекивани дан: храм, који је, према речима патријарха Иринеја, симбол пријатељства између Русије и Србије, отворио је своја врата за вернике који чекају у реду како би својим очима видели сву његову лепоту, целивали икону Светог Саве, запалили свећу и фотографисали се за успомену.

„Ово је главни догађај наше епохеˮ, чујем из гомиле и са тим ће се многи сложити. Дај Боже да овај величанствени храм увек подсећа наше народе на историјску, културну и духовну повезаност!

Ксенија Голуб-Секуловић

--

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here