Када је у среду, 1. јуна 1892. године у 22:30 на главну железничку станицу пристао брзи воз из Будимпеште, из вагона је изашао Никола Тесла. Дочекао га је окупљени народ, који је клицао:

“Живео Тесла, велики српски сине! Добро нам дошао!”

Видно ганут добродошлицом српски научник је поздравио окупљени српски народ овим речима:

“Ја осјећам много више но што могу да кажем. Стога вас молим да јачину мојих осјећаја не мерите по слабости мојих ријечи. Истргнут сам из послова да амо дођем и још не могу да се ослободим мисли и идеја, које ме ево и овде прате. У мени има нешто, што може бити и обмана, као што чешће бива код младих, одушевљених људи, али ако будем сретан да остварим бар неке од мојих идеала- то ће бити доброчинство за цијело човечанство. Ако се те моје наде испуне, најслађа мисао биће ми та: да је то ђело једног Србина! Живило српство!”

Advertisements

loading...

Оставите одговор