Војвода Петар Бојовић био је начелник Врховне команде српске војске, командант Прве српске армије и ослободилац Београда 1918. године. Ватрени патриота који је свој живот посветио отаџбини, живот је окончао у Трнској улици на Врачару, недалеко од парка који данас носи његово име.

Петар Бојовић је један од четворице знаменитих српских војвода, поред Радомира Путника, Живојина Мишића и Степе Степановића. Учествовао је у шест ратова и одликован је са 26 српских и југословенских одликовања и 16 у другим државама, међу којима су Русија, Француска и Велика Британија.

Овако је о војводи Бојовићу писао Арчибалд Рајс:

„Војвода Бојовић је ватрени патриота. Он је свој живот посветио својој земљи. Његове главне особине су искреност, пожртвовање и добронамерност. Овај храбри војник је благ. Његов глас, мало потмуо, готово се никад не издиже и његове очи које гледају право у ваше, имају нечег меланхоличног. То је носталгија за отаџбином и жалост за свима онима који су изгинули за њену слободу.“

Откупљена новцем од награде за ратне заслуге
Kућа у Трнској улици број 25 подигнута је 1926. године за Мару Јовић, као скромна приградска вила са предбаштом, према пројекту инжењера Младимира Валовског.

Kuća vojvode Petra Bojovića | Zavod za zaštitu spomenika kulture grada  Beograda

Обликована је у духу архитектуре академизма, централни део фасаде је увучен, док су бочни ризалити главне фасаде декоративно обрађени, и то нарочито око прозора.

Бочни ризалити завршавају се атикама. Централни део фасаде је наглашен балконском и степенишном оградом од гвожђа. Остале фасаде зграде нису биле декоративно обрађене.

Војвода Бојовић је купио кућу са двориштем 1928. године, уложивши своју новчану награду добијену за ратне заслуге.

На простору испред куће војвода је уредио башту која се састојала од неколико борова, јела, туја и украсног шибља.

Жеља војводе Петра Бојовића била је да се кућа остави поколењима као спомен на људе минулих ослободилачких ратова, од 1912. до 1918. године. Његов син, инжењер Божидар Бојовић, извршио је ову жељу и кућу као заоставштину поклонио Војном музеју.

На његову иницијативу, кућа је утврђена за споменик културе 1957. године, а 15 година касније кућу је купила фабрика фармацеутских и хемијских производа „Здравље“ из Лесковца, а данас је у власништву фирме „Грађевинар“.

За Први рат одликовања, а у Другом робија
Војвода Петар Бојовић одликован је највишим српским, југословенским и многим страним ордењем. Носилац је Ордена југословенске круне првог реда, Ордена Kарађорђеве звезде првог реда и француског Ордена Легије части. Уврштен је у ред највећих војсковођа Првог светског рата и српске ратне историје.

Други светски рат војвода Бојовић је преживео у кућном притвору у Трнској улици. У овој кући становао је све до своје смрти, јануара 1945. године.

Друштво за неговање традиција ослободилачких ратова Србије поставило је бисту на његов гроб 1989. године.

У знак захвалности српском војводи, у близини његове куће, у парку код Kаленић пијаце, 1993. године постављена је бронзана биста Петра Бојовића на постаменту од сивог мермера. Биста је реализована у духу портретског реализма и представља војводу Бојовића у војничкој униформи. Према натпису, аутор овог дела је Дринка Радовановић.

Такође, у самом центру Београда, булевар који опасује доњи град Београдске тврђаве данас носи његово име.

На бронзаној спомен-плочи која је до 2010. године стајала на стубу дворишне ограде, десно од капије, биле су исписане његове најзначајније титуле и војни успеси.

Leave a Reply