Зоран Ђорђевић

члан Председништва Српске напредне странке

Иако до најављених избора у Републици Србији има више од годину дана, атмосфера у јавности већ почиње да поприма одлике предизборне кампање. Када то кажем, најпре имам у виду чињеницу свакодневне и врло агресивне медијске кампање тзв. опозиције, али и неке друге, другачије конципиране и из других центара усмераване нападе на владајућу коалицију, пре свега наравно на СНС, а нарочито на председника Александра Вучића – од стране оних појединаца, политичких партија и различитих група и удружења, који сви за себе мисле да су некаква „елита“, нека друга, трећа, пета или ко зна која и каква Србија. Разумем, додуше, њихову успаниченост, њихов страх у ствари – јер грађани Србије им својим гласовима, годинама уназад, на слободним и фер изборима, увек у огромној већини, јасно ставе до знања шта мисле о њиховом „елитизму“ – у мери да им се изборни резултат, многима од њих, третира као статистичка грешка.

Политичка борба, односно кандидовање различитих политичких и свих других идеја, програма и циљева је сасвим разумљиво, легитимно и легално такмичење у демократским друштвима, какво је и Србија. Политичке партије и њихови представници и јесу ту да то грађанима/бирачима презентују и понуде, али када нема никаквих идеја, никаквог програма, нити икаквих реалних, стварно достижних и спроводивих циљева – као што је то случај са различитим скупинама које себе називају некаквим опозиционим партијама (а у суштини су само интересне групе окупљене око тајкуна који су опљачкали Србију и/или  тобожњих квази политичара, чији је једини политички програм – мрзим Вучића) – онда се све то што је у њиховој „политичкој понуди“ своди на увреде, лажи, претње, уцене, псовке, оговарање и блаћење сопствене државе, па и народа у целини, нарочито тамо, у неким амбасадама, или на неким другим местима, где ти самозвани, умишљени, сујетни нерадници и лезилебовићи мисле да је прилика да понуде своје „услуге“ – а да им се, заузврат, омогући да дођу на власт без избора или противно вољи већине грађана Србије.

На срећу, Србија – коју предводи и представља, коју брани и чува, за коју се брине и над којом свакодневно бди – Александар Вучић, више није држава у којој се, и за чију судбину се, питају неки други, нити се Србији више могу наметати решења која су противна њеним интересима. У Србији се, данас, за Србију и о Србији – Србија пита, Србија одлучује, њени грађани бирају и одлучују, а не интересне групе, а не страни центри моћи, а не они који раде против интереса своје државе, који имају друге приоритете и којима је сопствени џеп, пун опљачканог новца грађана Србије, једини патриотизам за који знају и циљ коме стреме.

Надам се да ће, као и до сада, као што је то и до сада небројано пута показао и доказао, пре свега својим делима, напорним, упорним и константним радом, председник Александар Вучић на предстојећим изборима бити кандидат управо те, данашње, суверене, самосталне и поносне Србије, Србије која крупним корацима и завидним резултатима на многим пољима  сведочи да нема проблема који се не могу решити ако је државни и национални интерес врховни параметар према којем се одређује и свако чињење и поступање.

Знам да Александар Вучић још није донео коначну одлуку о томе хоће ли се кандидовати на предстојећим изборима, јер знам да и у овом, као и у сваком другом уосталом, тренутку води упорну и доследну борбу за здравље грађана Србије и за очување свеукупних националних и државних интереса – будући да је њему Србија увек испред и изнад свега, нарочито оног личног, за разлику од његових потенцијалних противкандидата – али га управо због будућности Србије молим да у себи нађе снаге и великом личном жртвом спречи да поново будемо на коленима, да поново будемо земља која о свему, осим о самој себи и својим виталним циљевима, води рачуна.

Знам…Победиће Александар Вучић! Победиће Србија!

Због опште цензуре на интернет небу, Националист можете пратити и на следећим мрежама:

1. Вконтакт
2. Телеграм
3. Instagram
4. Twitter

--

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here