Грађани Србије, још увек опхрвани тугом због ужасних злочина који су дубоко потресли цело наше друштво, али и сваког појединца лично, сваку породицу, били су протекле недеље, нажалост и на срамоту оних који су то чинили, изложени свакодневном медијском терору и притиску и покушају манипулације емоцијама политичких шићарџија, политичких мародера и лешинара, који су у трагедији која нас је задесила видели прилику да се дочепају власти.
Предњачили су бивши жути лопови, сада расути по многим, међусобно супротстављеним али свеједно минорним и међу грађанима неутицајним политичким фракцијама, али и разни други наравно, нови и стари, с лева и с десна, традиционалисти и космополити, натовци и проруси, стари и млади, они са дијагнозама и они који још нису добили дијагнозу, они који су против ријалити програма, а у чијим објавама доминирају сцене са посебног стрим канала који преноси ријалити само на посебно плаћеном кабловском програму, који очито ови кобајаги мрзитељи ријалитија плаћано гледају, професионални и каријерни лажови и бивши, ислужени политичари, речју – сви они којима је једина међусобна сличност данас само то да су налик својеврсним политичким вампирима, жељнима крви – на основу које би, помислили су то, сви до једног, били у прилици да се врате на власт.
Организовали су и протесте, у неколико градова, успут угњетавајући све остале грађане који не мисле као они, не либећи се да на најподлији и најбестијалнији, најнечовечнији и најнечаснији начин злоупотребе једну страшну трагедију за ту своју политикантску намеру, вређајући тако изнова све невино страдале, њихове породице и искрено саучествовање у болу свих доборнамерних и стварно забринутих грађана Србије. Нису се, при том, либили ни да додатно обмањују грађане Србије, правећи фотомонтаже фотографија о броју окупљених људи на тим назови протестима – „против насиља“, иако је једино насиље управо оно које су они спроводили, блокирајући ауто пут и малтретирајући грађане Београда.
Њихови тобожњи захтеви, изнети на протестима, зачињени претњама, псовкама и најпогрднијим увредама упућеним председнику Александру Вучићу, били су такође у функцији те политичке мимикрије, чији је једини циљ – враћање на власт, и то без избора, с обзиром на то да су свесни да уживају занемарљиву подршку и углед код грађана. То што су они – као – тражили, било је само про форма, да прикрије нискост и моралну беду која је више него очигледна у њиховој жељи да покушају да се врате на власт користећи једну велику несрећу. То нема никакве везе са суштином трагедије, говорио сам већ о томе, као што ни на било који начин не доприноси томе да се овакви ужасни догађаји рационално анализирају и разумеју, нити нуди икакве сувисле, корисне и аргументима поткрепљене предлоге за превенцију оваквих злочина, или предлоге за олакшавање последица које овакви догађаји остављају на цело друштво – већ представља чисто политичке захтеве.
Поред тих срамних окупљања, на којима је и поред труда да се то прикрије била више него очигледна само и једино политичка конотација, јавност у Србији је била суочена и са правом поплавом разноразних објава на различитим друштвеним мрежама, ауторских текстова и разговора у назови „независним, објективним и професионалним“ медијима, и штампаним и електронским, „аналитичко-критичких“ разматрања изнетих у усменој и писаној форми, као и свакојаких других, ништа мање подлих и нечасних, мржњом задојених, „умних“ сматрања и разматрања, суђења и пресуђивања самопрокламоване и набеђене, „елите“, па су се тако јавили и Балша, онај Балша, са Малдива, Пајтић, онај филмофил Пајтић, недуховити пајац Иван Ивановић, поједини професори универзитета, чија је болесна сујета и умишљени елитизам у обрнутој сразмери са њиховим угледом, бивши челници ДОС-а, а данашњи заговорници хаоса, активисти невладиних организација које служе као групе за притисак, финансиране од иностраних центара моћи. Огласила се наравно и Мариника, и Ђилас, свезнајући Јеремић и “вињаков” манекен Ћута, као и председник оног неког синдиката који нема чланства, уз обавезног (неко може да каже) поремећеног Бркића и такође (неко може да помисли) поремећеног Нога, као и булумента осталих стручњака опште намене, згубидана и лезилебовића по занимању и личном опредељењу, зелених и шарених, башибозлук свих фела боја, и сви су они имали нешто да кажу и поруче, иако се, заправо, ради само о једној и јединој поруци, оној која је основа сваког њиховог оглашавања и једини план, програм и делатни принцип и мотив, а која се састоји од две речи: Мрзимо Вучића!
Није било ничег смисленог, ничег корисног, ничег потребног, ничега што је стварно против насиља и што је рационално, што би могло допринети томе да се проблем превазиђе – али је било насиља, увреда, претњи, било је неутаживе жеље за повратком на власт, по сваку цену, макар и вампирски и лешинарски, на туђој несрећи. Било је срамно и недолично, манипулаторски, ниско и подло и верујем да су грађани Србије то разумели и да ће свим тим нечасним протагонистима једне гебелсовски осмишљене обмане одговорити већ 26.маја,масовним присуством скупу свих оних којима је Србија и њена будућност изнад свега. Србија није, и неће, стати. Србија мора да иде даље, мора да иде, и ићи ће, напред.
Живела Србија!
Зоран Ђорђевић
члан председништва СНС