Ради се о геополитичком, геоекономском рату. До сада је био хладан, али сада улазимо у дубоко замрзавање односа. Стратегија националне безбедности САД то децидирано наводи. Кина је стратешки конкурент и мора бити обуздана свим средствима и на свим фронтовима: економском, војном, и – превасходно – технолошком.

Отуда актуелна офанзива ширког спектра, од 5Г технологије и вештачке интелигенције (АИ) до потеза срачунатих на спречавање глобализације 2.0, а томе треба додати и максимални притисак који се врши широм света како би се спречило придруживање земаља Иницијативи појас и пут, организационом спољнополитичком концепту Кине који је уједно и мапа пута евроазијске интеграције до 2049. године.

СВЕ ЈЕ ПОВЕЗАНО

Све је међусобно повезано; трговински рат Трампове администрације, Гугл који блокира приступ унапређеном Андроид оперативном систему компанији Хуавеј, демонизација Појаса и пута. И све то због контроле глобалних ланаца снабдевања и технолошке инфраструктуре.

Хуавеј није пешак, већ краљица на технолошкој шаховској табли. У окружењу у којем кинеске ИТ компаније брзо напредују у погледу регистровања научних патената, Хуавеј је већ први међу једнакима. Од технолошко-научних достигнућа до примењених истраживања и креативних тршижних решења, кинеска технологија представља организовану „претњу“ америчкој технологији. Ово је срж геополитичког и геоекономског окршаја између хегемона и амбициозне суперсиле.

На пример, притисак на Немачку, Велику Британију и Италију заснован на нејасном концепту који се своди на причу о кинеској „економској агресији“ неће приморати ове индустријализоване земље да одбаце Хуавеј, јер оне саме могу да имају користи од водеће улоге Хуавеја у развијању 5Г технологије и да створе своје сопствене „паметне“ или безбедне градове.

Цепање глобалних ланаца снабдевања – чему тежи Трампова администрација – такође неће одсећи Хуавеј, јер и даље постоји велика међузависност. Око 22 одсто Хуавеј производа садржи америчке компоненте, а чип Снепдрегон који произвводи амерички Квалком је уграђен у већину кинеских паметних телефона.

Оно што је најважније јесте да концепт „Направљено у Кини“ рачуна на стварање креативних пакета, дајући предност оним врстама бизниса које се оријентишу на производњу производа са додатном вредношћу, циљајући масу глобалних потрошача, приватних и корпоративних. Овај процес се налази у сржи концепта „Направљено у Кини 2025“ који има за циљ да прекине зависност од западне технологије и конфигурише Кину као глобалног лидера у домену вештачке интелигенције, услуга рачунарства у облаку (cloud computing), интернета ствари (internet of things), индустријске аутоматизације 4.0, биотехнологије и ваздухопловства. Дакле; збогом јефтиној масовној производњи; добродошлица новим технологијама.

РЕШЕЊЕ ЈЕ У „АЗИЈАНОМИЦИ“

У књизи АИ Суперсиле: Кина, Силиконска долина и Нови светски поредак, трговац ризичним капиталом Кај-Фу Ли, са деценијама искуства у раду на обе стране технолошке баре, уверљиво показује да ће технологија „забости клин између суперсила у производњи вештачке интелигенције и остатка света, што би могло поделити друштво дуж класних линија“ у складу са „дистопијском научном фантастиком“.

САД и Кина су већ АИ суперсиле, јер, осим врхунских талената и истраживачких лаборатија, они могу рачунати на „велику базу корисника и динамичан екосистем предузетништва и капитала“.

Широм Евроазије, следећи трагове Појаса и пута, Кина је предодређена да влада у области развоја 5Г технологије и вештачке интелигенције, од југоисточне до југозападне Азије и све до Африке.

То оставља Западну Европу, као кључно геокомонско бојно поље за интернет и интернет услуге, да буде освојена од стране Хуавеја и других кинеских технолошких компанија. Увек је важно имати на уму да велика већина такозваних америчких „савезника“ – посебно у Азији, али и у огромном делу Европе – сада више тргује – или инвестира – са Кином него са САД.

Технологија 5Г ће успоставити нову технолошку парадигму у индустријској роботици, даљинској контролној хирургији, новим транспортним решењима вештачке интелигенције, логистици дистрибуције и низу других специјализованих области. Размислите, на пример, о контејнерима за транспорт који аутономно комуницирају – умрежени у брзом и слободном протоку.

У овом новом окружењу, Хуавеј је економичнији, ефикаснији, јефтинији, иновативнији, а његови производи троше мање енергије. Додајте на то и да кинеске компаније желе да експериментишу са телекомуникационим оператерима, на пример улагањем у истраживачке центре и лабораторије у Европи, као што је Хуавеј Центар за транспарентност и сајбер безбедност у Бриселу.

Не само Кина, већ и цела Азија постаје технолошка развојна машина савременог света. Добродошли у „азијаномику“. Све ово значи да Хуавеј, чак и под ударом америчке владе и одбачен од стране Гугла, неће имати никаквих проблема у проналажењу других кинеских и азијских добављача. Заправо можете рачунати на то да ће Пекинг снажно кренути у окупљање свих главних кинеских технолошких компанија са циљем да развију све компоненте у технологијама које Кина још увек не поседује. Преседана има много. Осврнимо се на један од најважнијих.

ИНОВИРАЈ ИЛИ УМРИ

У септембру 2014. године премијер Ли Кећијанг се обратио на кинеском „летњем Давосу“ у Тјанђину да би објаснио како су технолошке иновације биле кључне за раст и модернизацију кинеске економије.

Ови говори се обично састоје од успављујућег гњављења оптшим местима и напоменама . Али овај пут Ли је изашао са новим, до тада непознатим слоганом: „Масовно предузетништво и масовне иновације“. То је убрзо постао ратни поклич владиних подстицаја да се развијају старт-ап екосистеми и подрже технолошким иновацијама.

У јулу 2015. године, Државни савет Кине – који доноси све заиста важне политичке одлуке – издао је главну директиву: од сада сви треба да се укључе у процес „масовног предузетништва и иновација“. Циљ је био да се створи на хиљаде технолошких инкубатора, предузетничких зона и „водећих фондова“, подржаних од стране Пекинга, како би се подстакло додатно инвестирање у ризични капитал, уз привлачну пореску политику и поједностављивање процеса за добијање владиних дозвола неопходних за покретање бизниса.

Тако функционишу ствари у Кини. Централна влада може поставити главне циљеве. Међутим, имплементација је потпуно локална и зависи од хиљада градоначелника и локалних званичника. Ови људи могу напредовати у огромној бирократији само на основу постигнутих резултата. А контролори су, наравно, крупне зверке у одељењу за људске ресурсе унутар Комунистичке партије Кине. Стога је лако замислити помаму када Пекинг постави јасно одређене циљеве. Подређенима преостаје само да их достигну, или могу да забораве на даље напредовање у каријери.

Управо то ће се сада догодити. Пекинг ће кинеском технолошком сектору издати наређење да достигне следећи ниво. Свако ко је био у захукталом технолошко-експерименталном средишту у  Шенжену зна шта то значи. Америци ће се напади на Хуавеј неизбежно обити о главу.

Хуавеј је сада убрзао комерцијалну имплементацију свог сопственог оперативног система, који ће бити потпуно прилагођен глобалним тржиштима. Њихов план Б је сада план А – плус освета. Никада не потцењујте моћ нежељених последица; Хуавејево разбијање Гугловог de facto монопола могло би бити одмах иза (технолошког) ћошка.

Пепе Ескобар

Превео Радомир Јовановић

Оставите Коментар