Заменик градоначелника Београда Горан Весић одговорио је на изјаве хрватског новинара и писца Бориса Дежуловића, који је недавно изјавио да је Београд „касаба“ и „Дубаи за сиромашне и Јагодину за богате“.

Дежуловић је јуче поново причао о Београду у негативном контексту, рекавши да су српску престоницу „убили Момо Капор и Бора Ђорђевић“, које је назвао „градским отпадом“.

My Website

Одговор заменика градоначелника преносимо у целости.

„Пишући одговор Дежуловићу знао сам да није праведно ставити овог духовног провинцијалца и простака у исти ред са становницима Београда Тином Ујевићем, Антуном Густавом Матошем, Густавом Крклецом или Иваном Мештровићем. Није заслужио ни друштво Џонија Штулића. Ни Сплићанина Дина Дворника, који је први концерт одржао баш у Београду.

Дежуловићев одговор је некако идиотски. Нико од Дежуловића не тражи да воли Београд. Он Београд искрено мрзи, са страшћу Ежена де Растињака који у Балзаковом роману ”Чича Горио” гледа са узвишице гробља на Париз и узвикује: ”А сада је на нас двоје ред!“

Нико му не забрањује да пише о Београду. Болесно је да себе пореди са нобеловцем Петером Хандкеом који искрено воли и Београд, и Србију. И који је био спреман да плати цену подршке Србији. Као што Дежуловић сада наплаћује пљување по Београду и Србији. Али, то је опробани рецепт да успеш и зарадиш у Хрватској. Схватио је то коначно Дежуловић.

Оно на шта Дежуловић нема право је да једног од највећих српских владара, у Србији, назива бароном Минхаузеном. Бар не у Србији. То је ругање не само нашем народу већ и историји. Називајући Стефана Немању Минхаузеном он каже да је српска историја лаж. Дакле, по Дежуловићу српска историја не постоји за разлику од “велике хрватске историје”. Србија нема историју али је како нас учи Дежуловић има Хрватска којом од почетка 12. века господаре владари, “Немањићи и Имањићи” али странци. Разни Арпадовићи, Анжујци, Хабзбурзи, Јагелонци па све до несрећног Томислава Другог кога је поставио Анте Павелић у договору са Мусолинијем и италијанском кућом Савоја владали су Хрватском. Дакле, слободно Дежуловићу подижите споменике својим владарима, “Немањићима и Имањићима”, само што је проблем што нису били Хрвати. Какав год споменик да подигнете својим страним владарима ми се скулптури нећемо ругати онако како се ви ругате Стефану Немањи.

Чули смо од Дежуловића да је Београд био велеград а онда су га посељачили и уништили Момо Капор и Бора Ђорђевић!? Ето коначно смо сазнали ко је крив што је Београд српски град а гледајући очима Дежуловића то значи ”сељачки”. Јер они у Хрватској тако доживљавају Србе, као сељаке на тракторима по којима још треба бацати или бомбе или фекалије, како је коме воља. И то нам каже, човек у чијем граду, који је иначе велеград за разлику од београдског села, још постоји злогласни објекат који се зове ”Лора”, стравичан логор за Србе у којем су мучени и убијани.

Проблем за Дежуловића је што ће Београд увек бити велеград. Колико год га ви мрзели, као и људе који живе у њему. Осим оних педесетак до сто људи који вам аплаудирају када вређате град у коме живе. Зашто је Београд тако велики? Не знам како да вам објасним. То вам је као са романима ”озлоглашеног писца који је посељачио Београд”, како Дежуловић каже, Момом Капором. Када је написао трилогију о Сарајеву ( Чувар адресе, Последњи лет за Сарајево и Хронику изгубљеног града), која је иначе забрањена у том граду, један шверцер је прокријумчарио те књиге на бувљак. ”Шта ће вам то ђубре”, питала га је једна старија госпођа? ”А шта ћете, госпођо, тражи се”, одговори јој продавац.

Е тако ти је мој Дежуловићу са Београдом. Шта да радимо, тражи се!“

--

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here