УВОД – ГРАДСКИ ИЗБОРИ 2014. 
На изборима су учествовале 23 листе. Цензус су прешле 4 листе – СНС, ДС, СПС и ДСС. Остале листе странака које нису прешле цензус (21), расуле су 155.851 глас или 19,37 одсто гласова бирача који су гласали. Ти гласови, претворени у мандате, расподељени су, по Донтовом систему, на четири листе које су ушле у БГ парламент. На изборима је гласало 805.046 бирача (50,66 одсто), неважећих гласова је било 26.936(3,35 одсто).Бирача уписаних у бирачке спискове је било 1.588.996. Увек треба нагласити да је, по проценама, у бирачке спискове уписано око милион бирача који живе у иностранству и који не гласају на изборима. По мојој процени трећина тог броја је уписана у бирачке спискове у Београду. Дакле, у Београду реално има око 1.230.000 бирача који могу да гласају због тога што су физички ту (1.588.996 – 330.000 = 1.230.000). То је важно због тога што је стварна излазност у Србији и Београду, много већа него званична. Процењујем да је стварна излазност 2014. у Београду била око 65 одсто.

У тренутку када настаје овај текст (7.феб.2018.) предато је 14 изборних листа. Очекује се предаја листе Луке Максимовића, ЛДП-а, и можда још неког неважног политичког чиниоца.

1. Изборна листа 1. АЛЕКСАНДАР ВУЧИЋ – Зато што волимо Београд!

2. Изборна листа 2. Др ВОЈИСЛАВ ШЕШЕЉ – СРПСКА РАДИКАЛНА СТРАНКА

3. Изборна листа 3. ИВИЦА ДАЧИЋ – Социјалистичка партија Србије (СПС), ДРАГАН МАРКОВИЋ ПАЛМА – Јединствена Србија (ЈС)

4. Изборна листа 4. ДА ОСЛОБОДИМО БЕОГРАД – Демократска странка (ДС), Социјалдемократска странка (СДС), Нова странка (НОВА) и Зелена еколошка партија – Зелени (ЗЕП – Зелени)

5. Изборна листа 5. АЛЕКСАНДАР ШАПИЋ – ГРАДОНАЧЕЛНИК

6. Изборна листа 6. „Шта радите бре – Марко Бастаћ”

7. Изборна листа 7. ДОСТА ЈЕ БИЛО И ДВЕРИ – ДА ОВИ ОДУ, А ДА СЕ ОНИ НЕ ВРАТЕ

8. Изборна листа 8. ДР МИЛОШ ЈОВАНОВИЋ – ДЕМОКРАТСКА СТРАНКА СРБИЈЕ

9. Изборна листа 9. ЗЕЛЕНА СТРАНКА СРБИЈЕ

10. Изборна листа 10. Београд има снаге – ЗАВЕТНИЦИ

11. Изборна листа 11. Драган Ђилас – Београд одлучује, људи побеђују!

12. Изборна листа 12 „ИНИЦИЈАТИВА НЕ ДАВИМО БЕОГРАД – ЖУТА ПАТКА – ЧИЈИ ГРАД, НАШ ГРАД – Ксенија Радовановић”

13. Изборна листа 13 РУСКА СТРАНКА – МИЛЕ МИЛОШЕВИЋ

14. Изборна листа 14 ПРЕДРАГ МАРКОВИЋ – ПОКРЕТ ОБНОВЕ КРАЉЕВИНЕ СРБИЈЕ

Листе су предале следећи број кандидата за одборнике (од 110 могућих): СНС-110, СРС-76, СПС-110, ДС-110, Шапић- 48, Бастаћ-89, ДЈБ-ДВЕРИ-110, ДСС-75, Зел-37, Завет-74, Ђилас-110, НДВБГ-80, Руси-38, ПОКС-37. Минималан број кандидата који може бити предат је 34. По кандидату се тражи 30 оверених потписа грађана.

Истраживања и моје искуство кажу да ће цензус сигурно прећи следеће листе: СНС, СПС, Ђилас, Шапић и ДС. По мени. на ивици цензуса су ДЈБ -Двери и СРС. Сви остали не могу да пређу цензус по мојој процени. Истраживања кажу да је Лука Максимовић изнад цензуса, али не делим то мишљење.

По мојој процени резултати избора ће бити (од гласалих): СНС-45 одсто, Ђилас-10, СПС-8, ДС-8, Шапић- 7, ДЈБДВЕРИ-5, СРС- 4, Бели- 3,5, НДВБГ- 3, Бастаћ-1,9, ДСС-1,7, ЛДП-1, Завет-0,8, ПОКС-0,6, Руси-0,3 и Зел-0,2 одсто. По мојој процени цензус ће прескочити пет листа и вероватно шеста- ДЈБ-ДВЕРИ. Осталих десет листа које неће прећи цензус, расуће око 17 одсто гласова бирача који су гласали.

Предвиђам већи успех СНС него пре 4 године, због тога што су резултати сјајни. Нико никада у последњих 30 година није урадио толико много за Београд. Нови програм СНС је још бољи од претходног. Резултати председничких избора (Вучић 55 одсто) такође говоре у прилог мојој прогнози. Исто тако говоре и резултати избора у пет општина из децембра 2017.године (Пећинци 78 одсто, Неготин 70, Костолац 62, Мионица 65). Такође, опозиција је у још горем стању него после парламентарних и председничких избора 2016.

ИЗБОРНИ ПРОГРАМИ
На састанку са кандидатима за одборнике СНС, господин Вучић ме је замолио да сачиним анализу изборних програма странака. Задовољство ми је да то учиним. У тренутку када завршавам овај текст (7. феб. 2018) мени доступни извори кажу да Програм за градске изборе имају: СНС, ДЈБ, Ђилас и Шапић. Под тим подразумевам да постоји посебан програм за Београд, за изборе 2018.

Програм за градске изборе немају ДС, Двери, СПС, СРС, НДВБГ. ДС има само Декларацију на једној страни – „За Београд, слободан град“. Ту, осим општих места и поетског заноса, нема ничега. То није програм. ДСС је почетком децембра представила наводни програм, али осим на тој промоцији, „Програм ДСС“ се не може прочитати нигде. Програм не постоји, нити на сајтовима ДСС, нити Градског одбора ДСС, нити постоји посебна изборна веб страница.

Једноставно, „Програм ДСС“ се не може прочитати, нити у штампаној, нити електронској форми. Стога се основано може сумњати да тај програм уопште постоји, осим у облику теза саопштених на промоцији у децембру. На промоцији је тај програм назван „За Београд који слободно дише“. Програм ДСС се бави проблемима дисајних органа, пулмологијом и превенцијом плућних болести – што је похвално, али не постоје никакви други детаљи тог програма. Господо из ДСС, уколико постоји ваш програм за Београд, због чега га не поставите на ваше сајтове, и то на видно место, да то виде и неки грађани, који би могли да пожеле да вам дају свој глас?

Остали учесници на изборима су потпуно неважни и немају изборне програме.
СПС као коалициони партнер у граду Београду може као свој програм представљати и део резултата постигнутих од 2014. до 2018. Стога им посебан програм није био сасвим неопходан, али би било похвално да су га сачинили. Међутим, СПС дели одговорност за све оно лоше што је урађено у периоду од 2008. до 2013. Занимљиво је да ДС први пут није сачинила програм за Београд. То вероватно говори о стању у тој странци. Двери су у незгодној ситуацији – наступају у интересној коалицији са ДЈБ, која има програм за Београд, а Двери немају. Шта та коалиција нуди Београђанима? Програм ДЈБ? Сигурно да не. Као некакви партнери, они немају програм – што је лоше.

Не давимо Београд има свој сајт-блог, али тамо нема никаквог програма (до 7.фебруара када је завршен ова текст). Прегледом постова може се једино закључити против чега су они (против градње Београда на води, против решавања проблема депоније у Винчи, против новог Савског моста…). У сваком случају приметна је неспособност већине учесника на изборима да саставе или представе на одговарајући начин, било какав програм.

У том погледу већина странака или политичких група је видно назадовала. Стога је још већи успех СНС да састави програм који је бољи од осталих. Прави успех СНС је чињеница да је претходни програм спроведен у дело у протекле четири године, а дела су темељ за нови програм развоја Београда. А тај нови програм СНС је задивљујући. Види линк.

ПРОГРАМ ДР. АЛЕКСАНДРА ШАПИЋА
Тај „програм“ је мање од карикатуре програма. Карикатура програма је Ђиласов програм. Шапићев је мање од тога. То је спрдња од програма. Шапићев програм показује елементарно непознавање закона и прописа, те непознавање надлежности Републике Србије, Града Београда и градских општина, у вези управљања Београдом. Тај неандерталски програм садржи само две тачке и препун је општих места и јефтине демагогије. Уз то је веома конфузан, и садржином и формом. Најгоре је што је тај програм написао неко ко има једва рудиментарно познавање лексике и граматике. Шапићев програм (и такав какав је) је у потпуном нескладу са програмом који је у пракси спровео Шапић у општини Нови Београд , током шест година власти и малверзација (од Ђиласа бесплатно добио пет парцела које вреде 1.16 милиона евра, заградио улицу поред плацева, дозволио ујаку да бесправно сагради два објекта на НБГ и одбија да их руши, приватизовао Општину Нови Београд, отуђио хуманитарну фондацију општине и превео је на своје име, плагирао је докторат).

Шапић се изгледа залаже за већински систем избора у градским општинама – иако није био способан да то тачно дефинише. Да ли се залаже и за већински систем избора и у Београду- није јасно? Подсетићемо Шапића да су он и његова бивша странка ДС укинули непосредан начин избора градоначелника и председника општина. Шапић каже :“Залажемо се за гласање за људе који ће водити општине, а не лидере странака“. То је наслов прве, од две тачке. Ето примера неписмености. Овако како је написана, та реченица је нејасна и двосмислена. Једно, а бесмислено значење реченице је да постоје људи који воде лидере странака! Те да треба да гласамо за оне који ће водити општине, а не за оне који ће водити лидере странака.

Та реченица је могла да гласи:„Залажемо се за непосредан избор људи који ће водити општине, а против смо гласања за лидере странака“. Следеће што Шапић не разуме и не зна јесте да постоји „Закон о главном граду“ којим се уређује положај, надлежности и органи града Београда. Из тог закона је јасно да је град Београд, јединица локалне самоуправе, а да то нису градске општине. Закон о главном граду каже:

,,II ТЕРИТОРИЈА ГРАДА БЕОГРАДА, ОБРАЗОВАЊЕ, УКИДАЊЕ ГРАДСКЕ ОПШТИНЕ, Члан 6. Територија града Београда утврђује се законом. Ради ефикаснијег и економичнијег обављања одређених надлежности града Београда, у оквиру законом утврђене територије града Београда, Статутом града се образују градске општине. Градска општина има својство правног лица. Статутом града се одређују послови из надлежности града Београда које врше градске општине. Град Београд може укинути постојећу градску општину и њено подручје припојити једној или више постојећих општина. Члан 7. Статутом града Београда ближе се уређује начин образовања и укидања градских општина, промена њихових подручја, органи и начин избора органа градске општине, као и међусобни однос органа Града и органа градске општине. III НАДЛЕЖНОСТИ ГРАДА БЕОГРАДА. Члан 8. Град Београд врши надлежности општине и града, утврђене Уставом и законом“.

Шапић не разуме да град својим општинама поверава послове и да градске општине нису јединице локалне самоуправе у смислу закона – као што то јесу општине ван градова – које имају пуне надлежности. Шапић обрће ствари наглавце, из незнања. Он сматра да градске општине треба да управљају буџетом града и да саме себи одређују онај део буџета који желе. То је немогуће и штетно је. Ту он показује и незнање и своју природу , по начину на који поима општину – као своју приватну и личну својину.

Шапић каже:“ Председници свих 17 београдских општина заједно имају на располагању мање од 10 одсто буџета града Београда…“. Е мој Шапићу. Ни један председник било које општине у Србији нема на располагању буџет. О буџету градске општине одлучују Град Београд и Скупштина општине. Не одлучује председник општине. Даље, у тачки два, последњој тачки програма, Шапић износи нове бесмислице, и иде из крајњости у крајњост. Залаже се или за већа овлашћења градских општина, или за њихово укидање!

Већа овлашћења ће добити приградске општине, јер су им иста одузели управо Шапић и Ђилас. Десет централних општина има више него довољна и одлична овлашћења. Само незналица и штеточина може предлагати да се укину градске општине. Из целог кратког Шапићевог програма се види шта га жуља. Он би веће надлежности за себе лично и жели да посеже у градску касу кад му се ћефне. Ту пљачку смо већ видели у доба када је био помоћник градоначелника Ђиласа, те председник Градског одбора ДС. И наравно, намеће се питање због чега Шапић није покушао да спроведе своје смешне идеје у доба када је био помоћник градоначелника?

ПРОГРАМ ДРАГАНА ЂИЛАСА
Ђиласов програм је бољи од Шапићевог. Шапићев је смејурија, а Ђиласов је само карикатура. Ђиласов програм се састоји од 15 тачака, кратко изнетих на једној страници. Тежиште је стављено на социјалну демагогију и изношење отворених неистина у тој и другим областима. Ђиласов програм је површан и неразрађен. Неразрађен је намерно, јер Ђилас и његови и када су били на власти нису знали да решавају проблеме, већ само да их стварају. Успут је жути картел опљачкао Београд. Оновни проблем тог програма је следеће питање – због чега Ђилас и Јеремић нису своје штетне и демагошке идеје, набацане у 15 тачака програма, спровели за 13 година власти ДС у Београду? Или барем од 2004,када су постали чланови ДС, па до 2013, када је ДС изгубила власт? То је непремостиво питање. Одговора нема.

Свака од 15 Ђиласових тачака програма је слаба и лако се побија.

Тачка 1. Ђилас каже „решиће саобраћајне проблема Београда“ (градиће његов метро, градиће булевар од петље Хиподром ка Раковици и укинуће жуту траку у улици Војводе Степе). Ђилас је до 2013. створио саобраћајни проблем због тога што је одлучио да гради лаки шински систем уместо тешког метроа. Али ни то није започео. То ће решити СНС. Ђилас је преплатио реконструкцију Булевара Револуције за шест милиона евра, због чега је оптужено и хапшено девет његових сарадника. Ђилас не зна да је у току процедура за градњу булевара од Хиподрома до Раковице – расписан је тендер. Укидање жуте траке у Војводе Степе угрозило би безбедност људи на трамвајским и аутобуским стајалиштима. Дакле, тачка 1. отпада.

Тачка 2. Ђилас најављује „убрзану изградњу обданишта“. Ђилас не зна да је градска власт СНС изградила осам нових вртића. Данас имамо двоструко више вртића него у Ђиласово доба, и двоструко више деце (70.000) иде у вртиће него у Ђиласово доба (47.000). У наредном мандату власт СНС ће изградити седам нових вртића (Степа Степановић, Браће Јерковић и Јајинци, Филмски град, Сопот, Винча, Лабудово брдо). То Ђилас не зна, а морао би да зна. Срамота је да Ђилас обећава „бесплатан боравак деце у обдаништима“. У његово доба вртић је коштао 9.700, а данас 5.590! Ђилас је вртиће наплаћивао више од законитог износа, и данас се град носи са 15.000 тужби тим поводом. Срам те било Драгане Ђиласу. И тачка 2. Ђиласовог програма пада у воду!

Тачка 3. Овде Ђиласов програм личи на Шапићев. Смејурија. На то је први указао Вучић! На један површан и неозбиљан начин, Ђилас тврди да ће „изградити школе у деловима Београда где постоји потреба“. Прво, није сагледао те потребе, што је било лако. Потребно је конкретно рећи где ће бити грађене школе. У тој области власт СНС ће изградити фискултурну салу у ОШ „Душан Вукасовић Диоген“ у Бечмену и у ОШ „Стеван Сремац“ у Добановцима, изградиће школу са фискултурном салом у насељу Звечка и нову фискултурну салу у насељу Скела, општина Обреновац. Поставиће видео надзор у основним школама на општини Звездара. Ђилас открива топлу воду када предлаже увођење школских полицајаца. Они већ увелико раде. Ђилас даје лажно обећање да ће увести „бесплатне уџбенике за све основце“. Не каже одакле ће обезбедити та средства. Министарство просвете је обезбедило бесплатне уџбенике за 86.000 породица. Први пут право на бесплатне уџбенике има и свако треће дете у породици, социјално угрожена деца и деца са инвалидитетом. Зашто Ђилас није обезбедио бесплатне уџбенике у време док је вршио власт? Још једна тачка пада у воду.

Тачка 4. Ђилас износи неистините податке о вршњачком насиљу, вишеструко увећава податак о томе. Разумемо да Ђилас жели власт да прикаже у што горем светлу, али не разумемо зашто вређа децу и омладину, приказујући их као насилнике или жртве. Ђилас не зна да свака школа има посебан тим за заштиту деце од насиља, злостављања и занемаривања и да ти тимови максимално раде са децом. Ђиласов податак да је 44 одсто ученика било жртва насиља је груба манипулација. Због тога што се ту у највећем проценту ради о вербалним испадима (задиркивање, блаже вређање), тј. о првом, најблажем нивоу. Само мањи део од тих 44 одсто се односи на стварно физичко или психичко насиље. Просветни и други прописи препознају три нивоа тзв. вршњачког насиља (први – нпр. гурање, задиркивање, саплитање итд; други – нпр. шамарање, блажи облици уништавања школске и ученичке имовине, сплеткарење итд; и трећи ниво – нпр. туче, застрашивање, сексуално насиље и дистрибуција снимака насиља). Власт СНС је увела принцип „нулте толеранције“ вршњачког насиља. Опозиција је 2017. плиткоумно нападала нови Закон о образовању, који је увео принцип одговорности школе, родитеља и ученика. У Ђиласово и Тадићево доба овај проблем је гуран под тепих. Још један Ђиласов аутогол.

Тачка 5. Ђилас износи бесмислицу: „Преношење надлежности са Републике на град у области здравства, школства и безбедности што ће резултирати повећањем плата у овим секторима од 15 одсто“. Прво, надлежности су исте као и у Ђиласово доба. Што их није тада променио? И важније, преношење надлежности нема никакве везе са повећањем плата! Још је бесмисленије што Ђилас ова проблем везује за решен проблем спалионице у Винчи. Ђилас каже да ће поништити Уговор о јавно-приватном партнерству којим је проблем депоније у Винчи коначно решен. Управо је Ђилас 2011. предвидео да се проблем Винче реши на исти начин, и то је било јавно усвојено – као план, у Скупштини града. И тачка 5. Ђиласовог програма пада у воду!

Тачка 6. Ђилас сеје демагогију у вези са пензијама. Обећава тринаесту пензију, што је чиста лаж. Што не каже одакле ће за то обезбедити новац? Власт СНС је у Београду отворила седам нових клубова за старије суграђане. Отворићемо још четири клуба за стара лица. Град је увео Сениор картицу. Око 200.000 пензионера су чланови сениор клуба, захваљујући чему могу да остваре знатне попусте у преко 700 продајних места широм Београда. Ђилас крије да је 2013. оставио дуг према пензионерима од 240 милиона динара! Још једна тачка Ђиласовог програма – ћорак.

Тачка 7. Ђилас нуди лаж у виду субвенција и кредита за младе брачне парове (150 евра). Прво, због чега то није увео за пет година градоначелниковања? Друго, кредите, по закону, дају банке, а не државни органи. Ђиласова власт је својевремено младим научницима обећала станове по цени градње. Ђилас их је грубо преварио, па је сада Град Београд суочен са тим тужбама, због тога што су цене биле много више. Још једна Ђиласова демагогија.

Тачка 8. Ђилас конфабулира о „финасирању четвртог бесплатног покушаја вантелесне оплодње (ВТО)“. Пре тога се залагао за трећи бесплатни покушај ВТО, али га је министарство обавестило да је то већ уведено. Власт СНС је од 2016. омогућила тај трећи бесплатни покушај ВТО и повећала старосну границу на 42 године. Све изван тога је у овом тренутку неизводиво због тога што су све државне и приватне клинике укључене. Још једна Ђиласова петарда!

Тачка 9. Ђилас у овој тачки злоупотребљава проблеме аутистичне деце. Обећава „изградњу објекта за аутистичну децу у Денковој башти“.Као и увек, право питање је због чега није изградио тај објекат од 2008. до 2013? Прави одговор је да је тај објекат прескуп – кошта 36 милиона динара, за 36 корисника. Ђилас обећава „обезбеђивање асистента пратиоца за свако дете са сметњама у развоју“. По закону не постоји „асистент пратилац“ већ „лични пратилац детета“. Запањује нас да Ђилас не зна да је та услуга већ уведена још половином 2014. и њено постојање је још више ојачано одлукама у Скупштини града. Услугу могу да користе сва та деца, тренутно њих 350, и услуга је бесплатна. Да је Ђилас било када током четири године дошао на седнице Скупштине града не би предлагао нешто што већ постоји. Али је зато уредно примао одборничку накнаду од 10.000 динара и није је се одрекао управо у корист ове деце! Срам те било Ђиласе!

Тачка 10. Ђилас халуцинира о „озбиљним променама у вођењу културне политике Београда“. Основно питање је због чега то није урадио током пет година свог мандата? Ђилас је од 2009. до 2014. драстично смањио буџет за културу за 650 милиона динара! Власт СНС је тај буџет повећала за 350 милиона. Због неодговорног пословања Ђиласове власти, „Југоконцерт“ је упао у огромне дугове од 27 милиона динара, и та кућа је због тога престала да постоји. Исто се десило „Белефу“ и „Дирекцији ФЕСТ-а“. Ђилас и Шапић су бацили новац Београђана на пропалу реплику Теразија постављену на неку ледину на Новом Београду. Та трулеж је коштала готово милион евра! У Ђиласово доба сви главни музеји су били затворени. Власт СНС је реконструисала МСУ и у току је реконструкција Народног музеја. Још један Ђиласов пуцањ у сопствену ногу!

Тачка 11. Ђиласу се привиђа самоуправни социјализам када предвиђа „радничко акционарство у градским предузећима“. Помиње и ПКБ. Са приватизацијом ПКБ је све у реду, хвала лепо. У Ђиласово време јавна предузећа су имала губитке од две милијарде динара. Многа су била на ивици банкротства. Нова власт СНС подигла јс  ниво пословања свих ЈП и она заједно имају добит од 10 милијарди динара. Паметном довољно.

Тачка 12. Ђилас обећава формирање три нове општине. Због чега их није формирао од 2008. до 2013? Чиста демагогија. Обећава изградњу канализације системом плитког укопа за приградске општине. Јесте, то је покушао у Сурчину, и заршило се неславно. Грађанима су узете паре, а посао није завршен. Општина Сурчин је сада суочена са Ђиласовим дуговима које мора да враћа превареним грађанима. Иначе, некадашњи председник општине Сурчин, Јаношевић, Ђиласов сарадник и кандидат за одборника, хапшен је под тешким оптужбама, и ухапшен у кукурузишту иза куће, у покушају бекства!

Тачка 13. Ђилас још једном злоупотребљава проблеме особа са инвалидитетом. Већ смо поменули да Ђилас није увео услугу „лични пратилац детета“ нити услугу персоналне асистенције за остале особе са инвалидитетом. Због чега то није урадио за пет година на власти? Власт СНС је то урадила! Ту услугу персоналне асистенције за одрасле користе особе са инвалидитетом у Београду. У претходне две године власт СНС је запослила 40 особа са инвалидитетом. Власт СНС је 2016. основала Савет за унапређење положаја особа са инвалидитетом. У протекле три године широм града је постављено 300 рампи за приступ, за особе са инвалидитетом.

Тачка 14. Ђилас говори негативно о „Београду на води“, надајући се да кратко памтимо. На срећу, памтимо како је Ђилас у марту 2009. у Кану промовисао Мишковићев приватни пројекат „Град на води“, који је сличан „Београду на води“, само што је Мишковићев пропали пројекат на Дунаву. Тада је Ђилас износио хвалоспеве о пројекту који је сличан „Београду на води“. Пре него што је смењен, желећи да се умили Вучићу, Ђилас је у августу 2013. директно хвалио „Београд на води“, био на састанцима код Вучића, најављивао сарадњу града Београда и Републике у градњи „Београда на води“. Данас напада „Београд на води“. Када је говорио истину?

Тачка 15. У последњој тачки свог програма Ђилас заиста халуцинира о „формирању креативног тима Београда и прављењу стратегије за наредних 15 година“.Ђилас је „заборавио“ да је већ имао свој „креативни тим“, састављен од људи који су се истакли, али у пљачкању Београда. Они, ваистину, јесу имали стратегију да пљачкају Београд наредних 15 година. Од 2013. до данас, ухапшено је 50 Ђиласових „креативаца“. Због тога Драгану Ђиласу предлажемо и 16. тачку програма која би гласила:

“Хапшени су моји сарадници Александар Бијелић, бивши високи функционер ДС и бивши Градски Менаџер, Звонимир Никезић, власник консултантске фирме „Цес Мекон“, Бојан Милић, бивши високи функционер ДС, бивши председник општине Раковица и бивши директор „Инфостана“, бивши високи функционер ДС и бивши генерални директор ЈКП „Градска чистоћа“ Александар Стаменковић, Ненад Миленковић, бивши председник општине Нови Београд, бивши председник општине Младеновац и бивши високи функционер ДС Дејан Чокић, Небојша Ћеран, бивши генерални директор басена „Колубара“ и бивши директор ГСБ, бивши председник општине Сурчин Војислав Јаношевић. Ухапшена су још 42 моја сарадника и сви они су оптужени да су оштетили град који сам водио, за 17 милиона евра, у девет афера. Све то ме препоручује да поново будем изабран за градоначелника! Београд да „одлучује“, моји да пљачкају!“.

ПРОГРАМ ДЈБ
Програм ДЈБ је занатски (формално) добро састављен. Суштина Програма ДЈБ је демагошка. Прво су наведене опште вредности за које се залажу. Потом су навели црвене линије преко којих неће ићи. Потом иде „План ДЈБ у 20 тачака за Београд“. ДЈБ је уложио знатно више напора у писање Програма него Ђилас или Шапић. Међутим, Програм ДЈБ пати од неколико проблема. Као и многи други учесници у кампањи и ДЈБ даје обећања без покрића („преполовити цену градског превоза у Београду, свој деци обезбедити уџбенике о трошку Београда, сва деца у вртиће о трошку градског буџета, свако дете има право на [бесплатне? прим .аут.] књиге, свеске, прибор, ужину, спортско и културно образовање, драмске секције, музику, плес, приступ компјутерима и интернету“).

Све су то празна обећања. Да нису, ДЈБ би навео одакле мисле да обезбеде новац за ових 12 обећања? Да подсетим да и друге странке обећавају слично. ДСС обећава потпуно бесплатан јавни превоз. То је неодрживо обећање очајника. И друге странке обећавају бесплатне вртиће, бесплатно школовање, бесплатно ово, бесплатно оно. Грађани нису толико наивни да у то поверују. Други проблем је што ДЈБ наступа у коалицији са странком потпуно другачијих програмских опредељења – са Дверима. Двери за сада немају писани програм за Београд (само усмена залагања). Двери не прихватају Програм ДЈБ. Шта је програм те коалиције? Програм коалиције ДЈБ- Двери, не постоји. То је све шизофрена ситуација. Грађани ће бити збуњени.

О ПРОГРАМУ СНС
Већ сам поменуо да је Програм СНС, једини квалитетан, прави, оствариви програм. Тај нови Програм је утемељен у оним огромним постигнутим резултатима. То је покриће новог програма. Програм СНС има 12 главних пројеката и планова, праћених са 94 плана и пројекта који су означени као „остали пројекти и планови“. Укупно 106 остваривих значајних планова и пројеката који ће трансформисати Београд. Ту нема обећања без покрића. Сви ти пројекти су договорени са Владом Србије. Средства ће бити, или већ јесу обезбеђена. Пажљиво сам прочитао овај програм, и не видим ни једно слабо место.

У све што је урађено до сада уверио сам се у претходне четири године као одборник. За све то сам гласао. Учествовао сам у подизању Београда у последње 4 године. Свако ко познаје резултате СНС у претходним годинама у Београду и Србији, и ко се иоле разуме у одрживи развој, и ко прочита нови програм, неминовно ће то подржати. То су схватиле ванстраначке личности на листи СНС. У то су се увериле свих оних 650 угледних личности које су потписале проглас подршке Вучићу као кандидату за председника Србије. Цитираћу најважније делове Програма СНС. Он је наравно много дужи. Уколико некога занима још више детаља и фасцинантних визуелних приказа, може их пронаћи на веб страници www.preiposle.rs. Прочитајте, па закључите и сами.

„ПРОГРАМ СНС 2018-2022“

Главни пројекти и планови
Изградња метроа. Новa аутобускa станица. Гондола од Ушћа до Калемегдана. Изградња Тиршове 2. Тунел од Савске падине до Дунавске падине. Реконструкција парка Ушће. Изградња новог савског моста. Мост преко Аде Хује. Музеј града Београда. Национални стадион у Сурчину. Градска галерија на Косанчићевом венцу. Индустријски парк Борча.

Остали пројекти и планови
Култура и туризам. Изградња Научно истраживачког центра Никола Тесла са музејом на простору Марине Дорћол и Старе електричне централе. Изградња Историјског музеја Србије у згради старе железничке станице на Савском тргу. Реконструкција Павиљона Цвијета Зузорић. Пристаниште у Земуну. Изградња нове Филхармоније на Новом Београду између ТЦ Ушће и Палате Србије. Изградња нове зграде Опере и балета Народног позоришта на Тргу Републике, на месту данашњег Стакленца. Изградња зграде Ђумуркане у Карађорђевој улици, првог српског позоришта, које ће служити као национална фолклорна сцена.
Реконструкција Домова културе – Бољевци, Добановци, Сурчин, Борча.

Инфраструктура
Изградња четири подземне гараже на Студентском тргу, у Косовској улици, на Тргу Републике и у Фрушкогорској улици. Постављање система “јавног бицикла” са 150 станица са око хиљаду јавних бицикала и изградња 100 км бициклистичких стаза. Реконструкција потеза од Рузвелтове до Калемегдана, односно Улица 27. марта, Краљице Марије, Џорџа Вашингтона и Цара Душана. Увођење линијског бродског превоза Савом и Дунавом као дела јавног превоза. Реконструкција улице Кнеза Милоша са изградњом подземне гараже испод улице. Изградња новог булевара који повезује булевар Војводе Мишића са новим Савским мостом у оквиру Београда на води. Реконструкција улице Владимира Поповића у Новом Београду. Реконструкција булевара Мира на Дедињу.

Изградња булевара који ће повезати улицу Јурија Гагарина на Новом Београду са са Сурчинском петљом и омогућити везу Новог Београда са обилазницом. Изградња Борске петље код Ласте. Реконструкција и изградња путне инфраструктуре у целој општини Сурчин. Урадићемо путну инфраструктуру у целој оштини Барајево. Изградићемо нови мост преко Колубаре и Саве и ауто-пут до Београда. Саобраћајница ”Кумодрашка нова”, веза Кумодраж-Душановац.

Проширење улице Булевара краља Александра, од улице Господара Вучића до улице Николе Груловића. Изградићемо Булевар патријарха Павла и спојити га са Мостом на Ади. Проширење улице Миљаковачке стазе и продужавање аутобуске линије 48 до краја насеља. Изградња пасареле на Чукаричкој падини – код објекта “Темпо. Изградња инфраструктуре на подручју новоформиране стамбене и привредне зоне у оквиру комплекса “Макишко поље”. Топчидерски тунел од Моста на Ади до Аутокоманде. Душановачка петља, у склопу унутрашњег магистралног прстена. Аутокоманда, у склопу унутрашњег магистралног прстена.

Београд, лепше место за живот/Естетика града
Наставак проширења пешачке зоне у центру града на потезу од Кнез Михаилове до Браће Југовића са посебним акцентом на претварање Васине улице у Улицу културе и завршетак радова на реконструкцији Косанчићевог венца и његовог претварања у пешачку зону. Уређење 600 фасада у старом језгру Београда и Земуна које су под заштитом државе. Реконструкција четири велике градске пијаце – Каленић, Бајлони, Палилулска и Сењачка. Реконструкција Балканске улице и њено претварање у улицу старих заната.
Реконструкција улице Краљевића Марка и њено претварање у нову Скадарлију. Реконструкције трга испред Београдског драмског позоришта на Црвеном крсту. Реконструкција Врачарског платоа испред Храма Светог Саве. Обнова фасада на зградама Рудо 1, 2 и 3.

Спуштање Београда на реке
Уређење Карађорђеве и Савске улице са уређењем трга у Савској, у граници пројекта Београд. на води и подизање споменика Стефану Немањи. Изградња пешачке пасареле која спаја Калемегдан са Савским кејом односно Бетон халом. Уређење савске обале од Чукарице до Београда на води. Обалоутврда у Новом Београду, издизање на потребну коту.

Равномеран развој Београда
Проналажење инвеститора за хотеле на Космају и на Трешњи. Канализациона црпна станица Ушће.
Канализациона црпна станица и канализациона мрежа у Овча. Кијево-Кнежевац, канализација у насељу, са примарним колекторима. Изградња постројења за прераду отпадних вода у Овчи, Баричу, Остружници, Младеновцу, Батајници, Крњачи, Великом селу. Изградња канализације у насељу Крњача и Котеж.
Ревитализација, санација и изградња бунара за водоснабдевање. Изградња колектора уз водотокове, ради спречавања испуштања отпадних вода. Регионални водовод Макиш-Младеновац. Изградња секундарне канализационе мреже у насељима Јајинци, Кумодраж, Митрово брдо и Раковица село. Изградња канализационе мреже у Добановцима.

Започећемо изградњу канализационе мреже у центру Барајева. Завршићемо комплетну водоводну мрежу на територији целе општине Барајево. Изградња Остружничког канализационог система за прихват атмосферских и употребљених вода за насеља Остружница, Умка, Велика Моштаница и Сремчица.
Изградња секундарне фекалне канализационе мреже у центру Бановог брда (улице: Богољуба Чукића, Јана Колара, Мирка Поштића, Чукаричка и Чамџијина). Изградња канализације у Раљи. Систем за пречишћавање отпадних вода у Сопоту. Водовод у Губеревцу, Стојнику и Бабама, Малој Иванчи и Ковиони – Раља. Изградња резервоара за водоснабдевање Раље и цевовода и резервоара од Тресија до Космаја за хотел на Космају. Санација Калуђерачког потока у Гроцкој, што подразумева изградњу колектора, као и уређење шеталишта са комерцијалном зоном поред потока.

Фабрика за пречишћавање воде у Умчарима (месне заједнице тј. насеља које немају су исправну воду за пиће су : Дражањ, Живковац, Умчари, Пударци, Камендол, Заклопача, Бегаљица, Брестовик и Ритопек).
Изградња комерцијалне зоне око центра Врчина, као и изградња затворене пијаце и паркинга. Изградња канализационе мреже у Босанској улици у Малом Мокром Лугу. Изградња прве фазе канализационе мреже у Звездарској, Идријској и Волгиној улици на Звездари. Изградња фекалне и кишне канализације у Улици Јованке Радаковић на Звездари. Уредићемо приступне саобраћајнице према језеру у Реснику, изградићемо канализацију за стамбене објекте чија се канализација излива у језеро. Уређење Топчидерске реке са сливовима.

Економија и нови послови
Изградња Привредне зона у Блоку 51. Изградња Националне Велетржнице.
Изградња друге фабрике МЕИ ТА у Обреновцу. Завршићемо план детаљне регулације за подручје омеђено Ибарском магистралом и обилазницом, на територији општине Раковица и створити услове за отварање нове комерцијално-пословне зоне.

Здравство
Изградња новог Дома здравља на Бањици. Изградња новог Дома здравља у Борчи.
Изградњa новог Дома здравља у центру Обреновца. Комплетна реконструкција Дома здравља у Винчи.

Будућност Београда
Изградња нових вртића у насељима Степа Степановић, Браће Јерковић и Јајинци.Изградња фискултурне сале у ОШ „Душан Вукасовић Диоген“ у Бечмену и у ОШ „Стеван Сремац“ у Добановцима.Адаптација зграде старе школе у Сурчину за потребе вртића који ће моћи да прими 200 деце. Изградња школе са фискултурном салом у насељу Звечка и нове фискултурну сале у насељу Скела, општина Обреновац. Изградња вртића са централном кухињом у Улици Илије Стојадиновића – Филмски град.Изградња вртића у Сопоту. Изградња вртића у Винчи. Постављање видео надзора у основним школама на општини Звездара, ради повећања безбедности деце. Изградићемо предшколску установу поред новог Дома здравља на Лабудовом брду.

Спорт
Комплетна реконструкција Бањичких базена. Изградићемо централну спортску халу на општини Барајево.
Спортски центар у Сопоту. Завршетак изградње спортске хале на Дунавском кеју у Гроцкој. Изградићемо Спортско-рекреативни центар на језеру у Реснику.

Социјална заштита
Изградићемо Центар за социјални рад. Регулисање стамбеног питања, изградњом станова, за преко 50 угрожених породица са подручја клизишта “Дубоко”, Умка. Отворићемо још један клуб за стара лица у Раковици“.

Небојша Бакарец – градски одборник СНС у Скупштини града Београда

Извор: standard.rs