Многи неверници и безбожници приликом спомињања питања вере постојање узвишеног негирају сада већ устаљеном причом, позивајући се на недостатак доказа о постојању Бога. Иако, је сасвим јасно да вера не би била вера да Бога сви можемо свакодневно да видимо на начин какав такви замишљају, многи га ипак сваким даном видимо и осећамо јер је он међу нама, сваког дана и у сваком тренутку. Сулудо је тражити и доказивати онима који не желе да виде оно што им је испред очију али свака Велика субота и појављивање благодатног огња у Јерусалиму подсети све такве да никада није касно да отворе очи и прихвате једину истину, која је увек била тако јасна и очигледна.

БЛАГОДАТНИ ОГАЊ - Највећи доказ за постојање Христа! 1Шта је благодатни огањ, најбоље ћемо објаснити кроз речи Његове С.Г.Г. Патријарха Диодора Првог (1981-2000) који је ово божанско чудо објаснио следећим речима:

Када се угасе светла, сагињем се и улазим у просторију испред Гроба. Одатле у тами налазим пут ка унутрашњем простору Гроба, где је било положено Исусово тело. Тамо клечим са страхопоштовањем. Изговарам извесне молитве које су нам предане кроз векове и након што их прочитам, чекам. Понекад чекам неколико минута, али обично се чудо догађа одмах чим прочитам молитве. Из средишта самог камена, на ком је лежало Исусово тело, извире нека неодређена Светлост. Обично је плавичаста, али боја може и да се промени и да поприми разне нијансе. Не може се описати људским појмовима. Светлост излази из камена као што се магла диже с језера, изгледа скоро као да је камена плоча покривена влажним облаком, само што је Светлост. Ова Светлост се сваке године понаша различито. Понекад покрива само камену плочу, док понекад обасјава целу Кувуклију изнутра, тако да људи који стоје ван Гроба и гледају унутра виде како је испуњен Светлошћу. Та Светлост не пече.

Ових шеснаест година од кад сам патријарх Јерусалима и примам Свети Огањ, никад ми брада није изгорела. Светлост има другачију структуру од обичне ватре која гори у неком кандилу. На извесним месту Светлост се уздиже и обликује стуб у ком је пламен другачије природе, тако да с њега могу да упалим своје свеће. Када тако примим пламен на своје свеће, излазим и предајем Огањ прво Јерменском, па онда Коптском патријарху. Након тога делим Огањ свим људима присутним у храму…

Доживљавамо многа чуда у нашим црквама и она нам нису страна. Али ниједно од тих чуда нема за нас тако дубоко и символично значење као чудо Светог Огња. Ово чудо је скоро као Божанска тајна. Оно претвара Христово Васкрсење у нешто што је тако живо и стварно за нас, као да се догодило тек пре неколико година. Налазим се у Јерусалиму од 1939. године када сам дошао у град са својих петнаест година. Свих тих година присуствовао сам служби силаска Светог Огња тако да сам до сада био сведок чуда већ шездесет један пут. За мене не постоји питање да ли верујем у чудо или не. Ја знам да је оно истинито.

Advertisements

loading...

Оставите одговор