У рудном благу Србије „крију“ се значајне количине различитих метала и неметала, а тренутно је најзаступљенија експлоатација бакра, олова, цинка, сребра, злата… Стручњаци из ове области указују да је важно да се паралелно са отварањем рудника, развија и пратећа индустрија како би се максимализовала корист саме сировине, и да је приметно да далеко већа пажња почиње да се посвећује заштити животне средине у рударском сектору него што је то био случај раније.

Мирослав Игњатовић из Удружења за енергетику и енергетско рударство Привредне коморе Србије каже да у Србији постоји 200 експлоатационих и 127 истражних поља у којима се обављају велика истраживања.

Најновија вест која се ових дана појавила јесте да је канадска истраживачка фирма „Медголд рисорсис“, која је раније наговестила да је у јужној Србији, на самој граници са Бугарском и Македонијом, пронашла одличне индикаторе да се у том крају налазе богата налазишта племенитих метала – сада и потврдила те резултате.

Део Србије лежи на злату
Из те компаније наводе да су на само једној локацији у оквиру пројекта по називу „Тламино“ пронашли око седам милиона тона руде, са око 680.000 унци, односно 19,3 тоне злата, вредних нешто више од милијарду долара, а испитивања се и даље настављају.

Игњатовић истиче да је та вест охрабрење за развој рударског сектора у Србији, с тим што ће од даљих геолошких испитивања зависити да ли постоје реални услови за озбиљнији рударски пројекат.

Наводи да ће се у наредном периоду добити јаснија слика о перспективи самог лежишта и истиче да је приметно да у овој години далеко већа пажња почиње да се посвећује заштити животне средине у рударском сектору.

  • Пројекат Kатастар рударског отпада који је трајао три године обезбедио је Србији јасну слику када је реч о овом отпаду, што представља основу за анализу стања животне средине и планирање даљих корака за решавање питања овог отпада – наводи он.

Такође, што се тиче улагања, Игњатовић каже да се у наредне три године очекује највиши степен улагања у рудник Чукару пеку, пројекат Јадар, као и улагања у копове Бора који су сада у власништву Зиђина.

Не треба заборавити и развој површинских копова у огранку РБ Kолубара који ће у наредном периоду представљати основицу за стабилан електроенергетски систем Србије и производњу енергије из термокапацитета, додаје он.

Два одсто БДП-а Србије припада рударском сектору
По структури, око 90 одсто учешћа у процењених два одсто БДП чине енергетске минералне сировине, угаљ, нафта и природни гас, као и бакар као металична минерална сировина.

Остатак од 10 одсто по структури чине производња олова и цинка и неметаличне минералне сировине, углавном камени агрегат, песак и шљунак и сировине за цементну индустрију.

Стручњаци у Геолошком заводу Србије наводе да је будућност ове гране у Србији свакако светла.Геолог Предраг Мијатовић каже да су ипак потребна значајна улагања.

Улагање у истраживање металичних сировина врло су дуготрајна и то није процес који се може завршити за годину, две, за то је потребно седам до десет година, истиче Мијатовић.

Распрострањеност руда широм Србије
Што се тиче тога како је рудно благо Србије стационирано по регионима, у источној Србији доминирају бакар и злато, а понегде и олово и цинк. Такође, на Старој планини има и лежиста урана.

У централном делу Србије карактериштична су лежишта олова, цинка, урана, као и злата и сребра, наводи Мијатовић.

У западном делу Србије, Подрињском делу, има доста лежиста антимона, који се више не експолоатише, а такође има и олова и цинка, објашњавају у Геолошком заводу.

Никла и хрома има на неколико места у Србији, никла нарочито у централном делу, у близини Аранђеловца, Врњачке бање, на западу на Мокрој Гори, док хрома има на Тари, Златибору, Дели Јовану, а боксита (сировина за добијање алуминијума) на Тари, Златибору, код Поћуте и код Бабушнице…

Постоје и налазишта неметала као и угља, а у Војводини се налазе лежишта гаса и нафте, као и лежишта различитих врста глине.

Што се тиче процена резерви, свеукупни ресурси и резерве олова и цинка укључујући и руднике на Kосову и Метохији, процењују се на близу 100 милиона тона, а лежиста угља на око десетак милијарди тона, каже Мијатовић.

Мање су резерве мрког угља, који се експолоатише подземно, док се, на пример, резерве злата не могу тачно проценити, али се претпоставља да се креће око неколико десетина тона злата као метала, али ван борских лежишта.

Ресурси бакра процењују се на пар милијарди тона, како доказане резерве руде, тако и ресурси који су у фази истраживања.

Стручњаци у Геолошком заводу Србије наводе пример да се рудник Трепча налази на половини вредности процењене руде, односно на половини билансних резерви по тренду експлоатације. Kосовски басен је, како кажу у Заводу, толико богат угљем (лигнитом) да би у наредних 150 година могао да доприноси несметаној производњи електричне енергије.

Србија иначе, увози гвоздену руду као и квалитетнији угаљ (мрки) за грејање и индустријску потрошњу (камени угаљ).

Advertisements

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here