Истакнути шиптарски научници у области историје књижевности недвосмислено су утврдили да Одисеју и Илијаду није написао Хомер, него један други Грк који је такође био слеп и такође се звао Хомер.

Као шлаг на торту, уз ово епохално откриће, иде и тврдња Вљоре Читаку да у Косовској бици против Османлија нису учествовали Срби, него неки други балкански народи који су такође били Срби и такође хришћани.

У Приштини сматрају да су само ова два, поред толико других, сличних проналазака, довољна да Србија призна државу Косово. Заузврат, Косово би признало Србију све до Ниша.

После последњег налаза магистра Чанка, који је прецизно израчунао да је Војводина била дуже под Мађарском, него Косово под Србијом, Војводина не би била урачуната у свесрдно признање.

Чанкови налази, који почивају на научним доказима да Косово није Србија, него је било под Србијом, могу се корисно употребити и за пријем Косова у УН.

Пријем Косова за сталног члана Света безбедности УН са правом вета, бар када су српски захтеви у питању, остаје стални задатак за Куртија и Чанка, два истакнута борца за антисрпска права.

Разлог Чанкове посете Приштини, Ђаковици, Грачаници и Газиместану, односно Куртију, био је, пре свега, напор да се нађе истомишљеник који би саслушао већ више пута јавно изнете Чанкове жалопојке за протеривање 400.000 Немаца, Чанкових драгих и финих комшија што је својеврстан геноцид типичан управо за Србе. Остало је, међутим, неразјашњено како то да су Немци Чанкове комшије кад су чанци дошли у Војводину, заузели немачке куће и имања, после протеривања Немаца. Срећом, Куртија одговор на такво питање у датом тренутку није интересовао. Много важније је било да Чанка упути у Ђаковицу. Свакако, не у кафану због опасности да злоћудни Чанак неког успут не би пребио, него право на гробље да изброји стрељане Шиптаре, који су, на основу нацистичког манира по принципу сто за једног, по налогу српске полиције, због убиства четири српска полицајца, једноставно побијени све до броја четири стотине. Чанак је избројао, како је на једној ТВ изјавио, око 375 гробова од којих и један девојчице од седам година. Није рекао шта је са оних двадесет пет недостајућих, али то се може приписати већ пословичном српском јавашлуку и лењости јер их је мрзело да сврате у најближи комшилук како би се испунила задата норма.

Чанак и Курти нису за то да се жртве деле на албанске и српске. Они су више да се множе.

Ех, да је Чанак био Карла дел Понте, где би Србима био крај!

Какав Рачак, вокери, мадлене, веслији, брамерци! – тек би са Чанком Срби покусали свој задњи чанак чорбе са арсеником.

А можда би и бандере, уместо арсеника, биле довољне да се задатак поштено одради.

Драгослав Пакић

Због опште цензуре на интернет небу, Националист можете пратити и на следећим мрежама:

1. Вконтакт
2. Телеграм
3. Instagram
4. Twitter

Leave a Reply