Као што је познато, Лењин је био оштар у изјавама и није штедео ни чланове своје партије. И то је сасвим разумљиво: политичка борба није за нежне даме. И мада истраживачи Лењиновог наслеђа нису у његовим документима нашли израз „корисни идиоти“, знајући Лењинов стил комуникације, можемо замислити да га је заиста користио (што потврђују белешке Карла Радека).

Али сада не говоримо о томе коме припада овај израз, већ о његовој суштини. „Корисни идиот“ је особа са ограниченим погледом на свет, наивна особа (може заиста да верује у племенитост својих поступака), неспособна је да предвиди ризике и не разуме последице својих активности. Као незналица увек је користан, он је божји дар за манипулаторе. „Корисни идиоти“ су зато доказани инструмент провокације. Истовремено, „користан идиот“ може бити и преварант који политичку борбу користи у себичне сврхе — ради славе, моћи, новца; и арогантни циник за кога не постоје црвене линије, чак ни када су у питању државни интереси. Поступци „корисних идиота“ могу имати страшне последице по државу, о којој се, наводно, брину.

Активности српске опозиције већ одавно немају ни практичан ни научни интерес: ускогледост и провинцијализам њених циљева довели су је до политичких маргина. Међутим, недавно су се Млађан Ђорђевић и компанија одлучили на грубу провокацију: скривајући се иза Русије, они су, наиме, најавили свргавање власти у Београду. У овом случају морате реаговати, оштро, као Лењин.

Активност српских „корисних идиота“ изазвала је могућност превремених парламентарних избора у априлу 2022. године. Узимајући у обзир значај руског фактора у српској политици, долазак чланова српске опозиције у Москву је логичан. Али то није све. Важно је са каквим је предлозима лидер покрета „Ослобођење“ Ђорђевић дошао у Русију. Како је рекао, људи „из руских политичких и државних институција које се баве Балканом“ обавештени су о плану свргавања Александра Вучића и о томе да ће затим први човек у држави бити предедник Скупштине Ивица Дачић. Дачић ће затим створити прелазну владу која ће се „побринути за одржавање правих демократских избора“. Више пута сам прочитала ову глупост (а Ђорђевић је то назвао – „наш план“), јер нисам могла да верујем да то може да изговори трезан човек. Али када је већ изговорено, хајде да видимо о чему се ради.

Прво, колико год руски балканолози то желели, у Русији, нажалост, не постоје политичке или државне институције које се „баве Балканом“. Чак ни у нашем Концепту спољне политике нема речи о Балкану. Наравно, Балканом се баве различити ресори, али ни за једна од њих Балкан није главна тема. Постоје појединци повезани са балканским регионом, али не постоје „институције“.

Друго, ако узмемо у обзир ниво партнерства између наших земаља (Декларација о стратешком партнерству потписана је 24. маја 2013. године), активности Међувладине комисије и посебно топле односе између Александра Вучића и Владимира Путина, немогуће је замислити да у московским канцеларијама има људи који расправљају о вероватноћи свргавања српског председника.

Треће, идеална власт, наравно, не постоји и не може је бити. Штавише, актуелна власт се увек критикује. То је, како би рекао Стаљин, „логика околности“. Али руску спољну политику одликује то што наше државне структуре не раде са опозицијом која није заступљена у парламенту, и штавише, не учествује у припреми пуча. Не искључујем да су у разговору уз шољицу чаја неки пензионери климали главом на Ђорђевићев план. Да су попили више „чаја“ могли би и да машу виртуелним сабљама. Али размишљања појединаца, понављам, не утичу на спољну политику Руске Федерације. И ту долазимо до најважнијег.

Закључак се намеће сам: Ђорђевићеву изјаву треба посматрати као политичку провокацију у интересу његових послодаваца. Када желите да размрсите неки чвор у светској политици, питајте се „ко ће од тога имати користи“? У условима жестоке геополитичке конкуренције, Западу увек користи када стратешки партнер Русије оптужује Москву за мешање у унутрашње послове. Тешко је испунити такав задатак, али не и немогуће. Главно је пронаћи „корисног идиота“, некога ко ће затим бити остављен на депонији историје.

А Ђорђевић је одличан кандидат. Ђорђевић је фантазер какав се ретко налази: „Наши руски пријатељи су одобрили овај план, они… разумеју да је наш план апсолутно легалан и према Уставу. Руски партнери верују Ивици Дачићу као особи која би могла да води државу у прелазном периоду“.

Српски политички виртуоз Ивица Дачић је сада присиљен да објашњава да су то апсурдне изјаве. И шта год да каже, ова ситуација ће сигурно утицати на његову будућност. Тако су светски играчи рукама „корисних идиота“ покушали да једним ударцем убију две муве: да посвађају Београд и Москву и ослабе позицију лидера Социјалистичке партије Србије, а самим тим и саме Србије.

Сигурна сам да ће Вучић, који има политичко искуство и одлично познаје „корисне идиоте“, донети једину исправну одлуку. Као истраживач који се бави технологијама државних удара, могу рећи да некажњивост доводи до повећаног апетита, што у пракси значи рат агресивне мањине против сопственог народа.

Др Јелена Пономарјова – политиколог, професор руског државног универзитета за међународне односе МГИМО

Оригинал чланка на руском језику је овде.

1 KОМЕНТАР

  1. […] U tekstovima koje objavljuje Balkanist, Ponomareva ističe teze od kojih svaka zaslužuje odgovarajuću medicinsku pažnju, što je u potpunoj harmoniji sa naručiocima. Po njoj Aleksandar Vučić treba sa svojim protivnicima da se obračunava po boljševičkom principu – nema čoveka, nema problema, a to se pre svega odnosi na likvidaciju lidera pokreta Oslobođenje, Mladjana Đorđevića, koji bez dlake na jeziku i čvrstim argumentima raskrinkava izdajničko-kriminalnu pozadinu Vučićevog režima (https://nacionalist.rs/da-li-zapad-koristi-srpsku-opoziciju-da-bi-posvadjao-moskvu-i-beograd/). […]

Leave a Reply