Ових дана друштвеним мрежама кружи прича са Острога. Отац Гојко Перовић, који стоји поред ћивота Светог Василија Острошког прича како је једног дана у манастир ушао један момак са лименком сока. Отац Гојко се пренеразио и није могао да верује да је неко на свето место дошао са лимнеком сока:

„… Али, кажем себи – ‘ајде, нећу ништа да му причам; ‘ајде да сад не правимо свађу… па, ако баш крене ону лименку да стави, Боже опрости, на ћивот – онда ћу да реагујем.

Он иде с оном лименком, долази до мене… е сад, пазите – ја му не причам ништа, али у себи говорим следеће ствари:

„Магарче један, је л’ им’о ико да те научи како се улази у цркву?! Па, је ли могуће да не знаш да не треба та лименка да се уноси код мошти Светог Василија?! Па, ђе ти је памет!? Јеси ли глуп, јеси ли луд…“, ја то све у себи говорим о томе момку.

Он је пришао… е, да ли је он сад осјетио шта му ја причам у своме срцу, окренуо се и каже:
„Оче, је ли вруће?“
Ја кажем: „Па, јест“…
Kаже он: „Ево мало сока да се освјежите.“

Ето како срце ради, како душа ради… а све ти се чини ти то радиш из највеће побожности: он је грешник, он носи лименку, ја сам свештеник, ја га осуђујем – и то с правом! Погледајте како може човек да се превари! У суштини, Христос каже: „Не судите, да вам се не суди.“ Немојте никога да осуђујете.“

loading...

Оставите одговор