На предстојеће парламентарне изборе црногорска опозиција изаћи ће као и на прошле 2016. године подијељена у 3 колоне. Коалиција „За будућност Црне Горе“, коју конституишу Демократски фронт и Социјалистичка народна партија, листу кандидата је предала на мање од два сата прије истека законског рока, и на њеном челу нашао се нестраначки кандидат проф. др Здравко Кривокапић.

Здравко Кривокапић је човјек импресивне академске биографије, професор машинског факултета у Подгорици, велики вјерник и отац петоро дјеце у ексклузивном разговору за Балканист открио је због чега је одлучио да непосредно уђе у политику те испричао о очекивањима од избора и својим приоритетима развојне, економске, социјалне и спољне политике, уколико коалиција на чијем је челу буде учествовала у формирању власти.

Шта вас је мотивисало да након неколико деценија успјешне академске каријере прихватите конкретан политички ангажман?

Пресудан моменат који је одредио мој улазак у политику било је усвајање Закона о слободи вјероисповјести. Непосредна примјена овог правног акта директно би угрозила моја људска права, као хришћанина и православца. Овај закон правилније је било назвати Законом о забрани исповиједања вјере православних хришћана. Садржај и дух Закона о слободи вјероисповјести навео ме је да своје раније друштвено дјеловање додатно интензивирам испољавањем конкретног политичког става, што је за резултат имало понуду да станем на чело листе „За будућност Црне Горе.“

Непосредно након усвајања закона креће тихи притисак на све субјекте, који су се отворено противили правном насиљу. Протоком времена тај притисак ескалира на ограничавање слободе мишљења појединаца, медијских слобода, па чак и ограничавање слободе кретања. Ескалација притисака власти на православне вјернике и свештенство услиједила је након величанствених литија, сјајних манифестација народног јединства и саборности. Литије су на најбољи начин илустровале однос Црногораца према канонској православој цркви. Достојанствена порука литија обесмислила је све перфидне подвале режима, усмјерене према противницима нечасног и нелегалног закона о слободи вјеорисповјести.

У вријеме социјализма Црна Гора је била средње развијена индустријска земља. Уништење наше индустрије почело је доласком Мила Ђукановића на власт, а интензивирано током 14 година независности када је број радника у производњи смањен чак три пута. Постоји ли шанса да се дио некадашње индустрије ревитализује, односно да се у Црној Гори развију и нове гране производње?

Мени као инжењеру по струци тешко је падало све што се дешавало последњих 30 година. Остали смо без једног јединог индустријског постројења, а некада је Црна Гора била препозната по разним сегментима индустрије, почев од сложене индустрије грађевинских машина, па до дрвне индустрије, производње која захтијева најмањи обрт капитала. За последње три деценије опстала је само у некој мјери пољопривреда и туризам, који се такође могао и морао развијати правилније.

Пандемија вируса КОВИД-19 показала је све лоше стране црногорске стратегије економског развоја, што признају и представници режима, истичући да је поједине сегменте индустрије компатибилне са туризмом и пољопривредом, природним ресусима и нашим људским потенцијалом требало задржати. Подсјетио бих да у једном периоду на територији СФРЈ није било веће техничке културе на малом простору од Црне Горе.

Доласком на власт наше коалиције створиће се услови за ревитализацију грана индустрије по којима је Црна Гора некада била препозната. То можемо постићи довођењем озбиљних страних инвеститора, које прво што интересује је стабилност и владавина права у земљи гдје инвестирају. Да режим није успио да обезбиједи ни једно, ни друго, посредно показује да велике компаније и озбиљни инвеститори заобилазе Црну Гору и радије одлазе у сусједне земље.

Што се тиче другог дијела вашег питања, сматрам да шансу за реиндустријализацију можемо наћи у процесу сељења индустрије из Кине ка Европи. Морска обала и лука Бар су наше компаративне предности на том пољу. Наравно, овај процес реиндустријализације Црне Горе је мукотрпан процес, али и неопходан. Данас немамо довољно кадрова као раније, ранији потенцијали су девастирани и уништени катастрофалном економском и развојном политиком режима. Некада је рецимо Комбинат алуминијума Титоград производио микронску фолију, од чега је данашњи технолошки ниво заиста далеко.

Уколико побиједите на изборима имате ли визију како ријешити проблем незапослености?

У нашем уставу записано је да је Црна Гора држава социјалне правде. Међутим, реална слика нашег друштва одудара од записаног. У нашој историји никада није био већи јаз између оних који имају и оних који немају, којих је више од 90% у друштву. Сматрам да у нашем друштву треба развијати културу системске солидарности, која би мотивисала власнике капитала да улажу и у производњу, а не само спекулативне послове који доносе брзу зараду.

Поред привлачења великих страних компанија, треба посебну пажњу развоју малих и средњих преузећа и погона од око 50-ак запослених. Неколико стотина, можда и до хиљаду оваквих субјеката отоврило би десетине хиљада нових радних мјеста и значајно ублажило проблем незапослености. Постоје земље које су на овом плану урадиле много. Сматрам да треба анализирати њихова искуства и креирати модел који би био примјењив на нашу Црну Гору.

Поједине земље, укључујући и оне из бившег социјалистичког блока, успјеле су да на својој територији развију технопаркове и мотивишу велике компанија које се баве дигиталном економијом да на њиховим територијама отворе постројења и софтверске центре. У овим пројектима запослило се много младих информатички писмених људи из локалне средине. Актуелни режим о овој могућности уопште чини се није ни размишљао, а камоли покушао да креира стратегију.

Шта су за вас приоритети спољне политике и гдје у будућности видите Црну Гору и међународних односима?

Ја нисам дипломата, па по питању спољне политике и међународних односа могу да вам одговорим само као инжењер. Као и у свакој другој области, и у сфери међународних односа поштоваћемо све важеће међународне уговоре. Ту мислим на уговоре и споразуме које је још увијек актуелни режим потписао и који производе дугорочне правне обавезе. Као једну од важних обавеза и приоритета будуће владе и црногорске дипломатије видим поправљање односа са оним земљама које је погрешна спољна политика последњих година пореметила.

Мислите ли ту и на Русију?

Да, посебно сам мислио на Руску Федерацију, нашу братску православну, словенску земљу и великог историјског пријатеља. Црногорски народ гаји искрене симпатије према руском народу и како показују истраживања јавног мњења та осјећања су остала нетакнута упркост агресивоној антируској политици актуелног режима. Надам се да ће нова власт не само вратити наше односе са Русијом тамо гдје су они у историји и били, већ изградити и нове мостове сарадње у економској и културној сфери.

Каква су ваша очекивања од избора августа?

У свему што сам радио у животу желио сам да увијек постигнем најбоље резултате. Прихватио сам се и овог тешког и незахвалног посла са истим мотивима. Кроз своје лично дјеловање, заједно са тимом који сам окупио покушаћемо да листу „За будућност Црне Горе“ афирмишемо као гаранцију боље будућности наше земље. Кампању ћемо базирати и на порукама помирења онима са којима се идеолошки разликујемо.

Послије избора и наше побједе очекујем да буду процесуирани сви који су кришили законе, девастирали државну имовину и оштетили државни буџет. Залагаћу се да наша коалиција и евентуално други опозициони субјекти који буду формирали владу практично демонстрирају да апсолутна власт не мора и апсолутно да се злоупотребљава, као што то ради режим претходних деценија.

Игор Дамјановић

--

Leave a Reply