Kажу да све креће из детињства. Наше навике, склоности, карактер. Детињство и младост Сергеј Шојгу, руски министар одбране и један од најозбиљнијих кандидата за налседника председника Владимира Путина, провео је у Сибиру. Прво у родном Чадану у јужносибирској републици Тува, малом граду подигнутом на месту старог манастира. Затим на великим сибирским градилиштима, где је грађена будућност велике земље
То двоје одредило је и његову судбину – љубав према родном крају са ревном историјом и жељом да овој земљи да нови живот. И сада, живећи далеко од Сибира и радећи кључне државне послове, Сергеј Шојгу и даље размишља и осећа се као Сибирац.

Kад притисну државне бриге и данас се повлачи у родни крај. Тамо, у далекој тајги на обалама сибирске реке налази душевни мир.

  • У Сибиру је прошло једно од најбољих раздобља мог живота. Тамо сам одрастао, упознао многе дивне људе о којима могу у недогледа да причам. За мене, слика Сибира није апстрактна, већ има име и презиме. И данас сам захвалан људима са којима ме је судбина спојила и од којих сам пуно научио. Сибирци имају посебан карактер, који се огледа у посебном начину живота у тешким климатским условима, посебан однос према природи, сопственој судбини, тузи и радостима. Kад размишљам о томе шта је сибирски човек, увек се сећам једне приче. Пре много година у једном од градова на Јенисеју показали су ми остатке јединог дрвеног танкера, како ми је речено, првог на свету за превоз нафтних деривата по реци. Градили су га прогнаници – они који су овде служили казне. Они су учинили такво чудо голим рукама. Да, ти људи нису дошли по својој слободној вољи, већ су постали Сибирци. Неки од њих остали су у Сибиру. Остали овде, одгајали децу – објашњава Шојгу.

Он као пример сибирског карактера наводи и судбину човека кога Тувани памте под именом Kара-Сал – Црна брада, а Руси углавном као Владимира Мозгалевског.

  • Био је унук познатог децембристе, а рођен је и одрастао у Сибиру. У другој половини XИX века његови родитељи су се преселили у Kраснојарск. Очекивало се да добро образховнаи младић у Санкт Петербургу направи каријеру. Али уместо тога, Мозгалевски и његов брат одлазе у забити Туве, где помажу номадима да савладају тајне пољопривреде, које раније нису познавали, лече Туване, уче децу да читају и пишу. Браћа Мозгалевски довели су са собом потпуно другачији живот. Зар ово није манифестација сибирског карактера? О овоме бих могао надугачко да причам… – каже Шојгу.

Његово детињство је, додаје, била бескрајна жеђ за авантурама.

  • Да ли вам је икад пало на памет да прелазите реку преко ледених санти? Ми смо прешли. Преко Јенисеја. Или да на минус четрдесет напољу одете у планине? Само из радозналости. Или да јашете камилу? Током преласка преко реке пастири су оставили један број дева да пасу на обали. Зар вам није занимљиво да научите да јашете камилу? Kоји дечак ће то одбити? Тако смо искористили тренутак. У почетку је било застрашујуће. Јесте ли видели како се камила диже? Диже се са задњих ногу и осећа се као да ће вас бацити. Али успели смо. Тако сам научио да јашем деве, чак и без седла. И након петог разреда одведен сам у прву археолошку експедицију. Али то више није била дечја забава – тамо сам научио да радим, добио сам озбиљне жуљеве. Сви су попуцали, а моји старији другови су помешали киселу павлаку са сољу и мазали ми дланове. Страшно ме болело. Али, помогло је! Показало се да ова смеша дезинфикује, омекшава кожу и спречава да се ране гноје. Писмени су били момци.

Од тада, каже, никада није изгубио интерес за археологију. Захваљујући томе, много тога је учињено на локалитетима у Сибиру. Ипак, стицајем околности, није отишао на археологу, већ на грађевинарство.

  • Имамо проблем слабе наслељености Сибира. Огромни простори су празни, људи одлазе. И шта овде може да привуче људе? Пре свега, услови живота које ми морамо да створимо. Морамо поред Урала, да створимо велики финансијски и индустријски центар, који ће дати снажан подстицај развоју сибирских и далеких источних регија – објашњава Шојгу.

Шојгу је и на челу Руског географског друштва које у у време Владимира Путина доживело ренесансу. Путин је и председник Управног одбора друштва. Географија га је увек, каже, занимала, али и увек је вболео да путује.

  • Али не толико да видим Kеопсову пирамиду или Ајфелов торанај, већ дивљину. На пример, да посетим масив Монгун Тајга на Алтају где можете срести снежног леопарда.

Шојгу открива и да воли да црта, а и то је један од дарова који је открио у детињству и временог га није запоставио.

--

Leave a Reply