„Мила, брата, бираћемо из ината“. „Послије Тита, нема лика за нашега прешједника“.“ Неће бити другог круга, побједа је Мила друга“!

Ово је само дио парола оних који не виде алтернативу за Црну Гору, за нас, за себе, за Мила, од Мила.

Има ли бољега? Не. Има ли виђенијега? Не. Има ли успјешнијег? Не. Има ли отменијега? Не. Има ли богатијега? Не. Има ли флексибилнијега? Не. Има ли достојнијега насљедника црногорских господара? Не. Ако поживи, а млад је, може претећи краља Николу по дужини владања. Смијемо ли се тога достигнућа одрећи, као и наде да Дечић из Тузи заигра у Лиги шампиона?

Мило је побиједио старе комунисте, потук’о до ногу све опоненте. Неке блиске другове је успио да отпрати до Хага, неке на Чепурке, а неке у историју. Опозицију је смјестио у судницу. И то у Малу салу  Специјалног суда. За оне који не подлијежу конкуренцији, али се не предају, граде се додатни капацитети у Доброти, док ће КПУ „Спуж“ драстично промијенити структуру својих штићеника.

И све је то чинио и чини за добро Црне Горе и Црногораца, стајући прсима и на Гостуну и Пљевљима, да нам не импортују хаос и нестабилност.

Ни Филаретов штрајк глађу није га гануо – и њега је испратио у превремену мировину. С митрополитом Амфилохијем би се нагодио око статуса црквеног и сопственог. Понудио би му мјесто патријарха ако би га овај крунисао за цара, како га је Ђинђић ономад звао: „Велики цар мале земље“.

И данас се неки, тврди, нијесу помирили с чињеницом да је Црна Гора независна држава. Мада, они упућенији мисле да никада више није било регистровано независних зависника. О организованом и колективном кризирању да и не говоримо. А међусобна завист поданика још један је од феномена његовог успјеха. „Брат на брата, друг на друга, кум на кума, од морала оста крпа у рукама предсједника“, пјева припити бивши посланик и Милов робијаш.

Колеге сличног профила са Форбсове листе имају посједе широм свијета, дворце, јахте, авионе, лаку артиљерију и тешку пјешадију. Он има, приде, државу. Приватну, за инат душманима. Слободну, мало зависну од Фамилије, али НАТО-ом склоњену у завјетрину (док се велики не пободу на брвну, па малима кости попуцају). Завјетовао се да ће је „до задњега“ бранити, иако више нико нема разлога да је напада, јер је све присвојено, а јавна добра су постала најбоље чувани посједи. Иако јавно каже да га рад у партији инспирише, ипак ће још једном са клупе искорачити на терен. Наравно, за опште добро и за добро Европе, јер Русија жели да откачи неке вагоне из европског воза.

Што се гласова тичe, њих је увијек било на претек а, како Черчил рече: „Избори су непотребни ако се добро организују“. А Мило је и ту шампион. Нема бољег.

Мишо Вујовић

Извор: in4s.net