Када је један затвореник питао да добије воду натерали су га да попије разређивач. Члан ОВК наредио је двојици притвореника да се скину и имају секс. У ћелијама су их нападали слепи мишеви свуда по телу. Ударани су чекићем. Цигарете су им гашене по кожи.

Ово је само део свирепих метода мучења из једног од импровизованих затвора у Призрену, описаног у оптужници коју је Специјални суд за злочине на Косову и Метохији подигао против Хашима Тачија, Кадрија Весељија, Јакупа Краснићија и Реџепа Сељимија.

Припадници терористичке ОВК терете се да су на неколико локација широм КиМ и северне Албаније, у периоду од марта 1998. до септембра 1999. извршили злочине против човечности, убиства, прогоне, мучења и киднаповања над најмање 400 људи, за које су сматрали да не подржавају ОВК и касније привремену владу Косова. У питању су Срби, Роми и Ашкалије, католици, Албанци за које се веровало да сарађују са српским властима или да комуницирају са Србима, који су подржавали Демократски савез Косова или друге „непријатељске“ партије.

Осим детаљних описа злочина у оптужници се наводи да је „четворка“ и сарадници, имала кључне улоге у злочинима, нелегалним отмицама, хапшењима, мучењима и убиствима. Како се наводи, Тачи, Весељи, Сељими, Краснићи и други чланови удруженог злочиначког подухвата делили су „заједнички циљ да успоставе и спроведу контролу над целим Косовом, користећи незаконито застрашивање, малтретирање, насиље, па чак и уклањање оних који су означени као противници, спроводећи прогоне, хапшења, затварања и друге нехумане акте – тортуру и убиства.

Четворка је, тврди се у оптужници, давала инструкције и наређења у вези са „противницима“. Докази о томе постоје и у неким полицијским документима и интерним прописима доношеним у оквиру ОВК. Да ствари буду још страшније, оптужница тврди да су они и лично, на терену, учествовали у неким акцијама, укључујући застрашивање, саслушања, малтретирања.

  • Између новембра 1998. и јуна 1999. године, притвореници у Клечки, држани су, између осталог, у подрумским просторијама са прљавим подовима, зидовима замазаним крвљу, лошим хигијенским и санитарним условима… Поједини припадници ОВК рутински су подвргавали заточенике тешким премлаћивањима и психолошком злостављању. Заточеници, којима су понекад биле везане очи, ударани су пендрецима, цевима и комадима жице, тукли су их ногама, шакама и претили смрћу. Могли су да чују и виде тешко злостављање других притвореника – само је један део описа мучења из оптужнице.
    Између осталог се наводи да су људи у Клечку довођени и да су их убијали припадници ОВК под командом Фатмира Љимаја. Описујући догађаје у Малишеву, написано је да су затвореници држани у пренатрпаним привременим ћелијама, без хране, воде и медицинске неге:
  • Редовно су тучени гвозденим шипкама, палицама, песницама, шутирани су, прећено им је смрћу. Могли су да чују и виде како муче и друге затвореника називајући их шпијунима који сарађују са Србима.

По истом принципу, поступало се у Глоговцу и Приштини где су затворенике тукли и лопатама, у Витини, где су „неподобне“ ударали и даскама, у Ликовцу и бејзбол палицама. Помиње се да је један брачни пар српске националности малтретиран у њиховој кући, коју је ОВК запалио. Мучења је било и у Урошевцу, школи у Гњилану, бившој полицијској станици у Сувој Реци. Једном Србину у Новом Брду припадници ОВК гурали су пиштољ у уста.

У документу суда се наводи да су у јулу 1998. нападнути Срби у Ораховцу и околним селима, киднаповани и пребачени у бившу полицијску станицу у Малишеву, а да су оптужени били присутни у близини, а Краснићи је чак и био у просторији са отетим људима.

У делу оптужнице који се односи на убиства, наведени су они који су директно убијени или су скончали од последица мучења и тортуре. Убиства су се догађала у логору Ликовац, у Јабланици и Лапушнику, где су жртве последњи пут виђене живе.

Истражитељи су навели да је из логора у Лапушнику одведено 30 затвореника. Подељени су у две групе од по 15 људи. Једни су пуштени, а друга група је стрељана на брду Бериша. Међу њима је, раније је навођено у јавности, био и професор руског језика, Албанац, којег је телевизија из Русије замолила да им буде преводилац. То је платио животом.

Убијања је било у Дреновцу, Малишеву, Бајгори, Мајацу, Лапаштици, Злашу, Призрену, Ораховцу, Приштини…

У некадашњој фабрици метала у Кукешу на северу Албаније, затвореници су свакодневно малтретирани и на крају убијени или умрли од последица мучења. Овде се као главни мучитељ помиње Сабит Геци, који се у нашој јавности спомињао као злочинац који је српском полицајцу одсекао главу моторном тестером.

Сваки догађај из оптужнице прате искази сведока, чија су имена, као и имена жртава, тајни.

УДРУЖЕНИ У ЗЛОЧИНУ

У тачки 35. оптужнице, поред Тачија и водеће „екипе“, као чланови удруженог злочиначког подухвата помињу се и Азем Суља, Лаши Брахимај, Фатмир Љимај, Сулејман Сељими, Рустем Мустафа, Шукри Буја, Латиф Гаши, Сабит Геци, као и други лидери ОВК, команданти бригада, али и министри и њихови заменици у привременој косовској влади, и бројни други званичници. Сваки од ових појединаца, наводи се, допринели су на неки начин постизању „заједничког циља“. Неки можда нису били чланови удруженог злочиначког подухвата, али су коришћени за извођење злочина.

БЕНЕТ НИ РЕЧИ О „ЖУТОЈ КУЋИ“

На питање „Новости“ да ли се оптужницом третира трговина органима убијених, коју је поменуо известилац Савета Европе Дик Марти, с обзиром на то да „жуте куће“ нема у јавним деловима документа, али се помињу локације у близини на северу Албаније где су вршени злочини, портпарол Специјализованог тужилаштва Кристофер Бенет је одговорио:

  • Не могу дати додатно тумачење, односно објашњење.

ОБМАЊИВАО ЧИТАВ СВЕТ

У оптужници се наводи да Тачи није спречавао злочине, те да је промовисао оне који су их чинили. Такође, он је радио све што може како међународна заједница не би добила праве информације о догађајима, укључујући и злодела ОВК.
У уводном делу оптужнице наведено је да је ОВК деловала у зонама, да је, иако је почела у „илегали“, касније прерасла у организовану групу, која је имала прописе и правила, па чак и портпарола. У оптужници се помињу и Фатмир Љимај и други припадници терористичке ОВК.

ЗА БАЈДЕНА БИО „ЏОРЏ ВАШИНГТОН“

Кандидат демократа за председника САД Џозеф Бајден упоредио је својевремено Хашима Тачија са првим америчким председником Џорџом Вашингтоном. То се догодило 2010. године у Белој кући, приликом сусрета Бајдена који је био потпредседник САД и Тачија, који је тада био на позицији премијера привремених институција у Приштини. Називајући Тачија „Џорџом Вашингтоном Косова“, не очекујући да ће се његов гост десет година касније наћи пред судом у Хагу, Бајден је рекао и да је будућност Косова у ЕУ и НАТО сигурна.

С. Ровчанин – Томковић Д. Милинковић

Оставите Коментар