Председник Српске лиге, Александар Ђурђев о предстојећим изборима и бољитку у Београду.

Интервју са Александром Ђурђевом – Промо фото

Покренули сте иницијативу да све политичке партије подрже ваш предлог да Београд укине сва јавна и јавно комунална предузећа и по узору на Беч формира јединствен комунални холдинг који треба да сервисира све комуналне потребе Београда. Какве су реакције на ваш предлог и да ли вас је нека партија подржала?

Српска лига предлаже укидање свих градских јавних предузећа и формирање холдинга који би обављао комуналне послове у граду јер сматрамо да би се на тај начин драстично смањила постојећа администрација. Уместо садашњих 40 директора и надзорних одбора и мноштва помоћника директора, саветника и координатора постојао би само један генерални директор и један надзорни одбор читавог холдинга. Ако такав холдинг може да има Беч који је узастопно проглашаван за најбољи европски град за живот, зашто га не би имао и Београд. Формирањем холдинга уштеде би се постигле и у сектору јавних набавки тако што би се избегло преклапање послова које обављају поједина комунална предузећа. Обједињавањем 40 јавних набавки, попут оних  за канцеларијски материјал, зимске гуме, цеви и другу опрему, створиле би се не само значајне уштеде већ би се и значајно побољшао животни стандард Београђана. Такође, Град Београд је поједине послове поверио и предузећима и установама којима није оснивач, па и ту видимо простор за додатне уштеде.

Осим овог предлога шта је Српска лига још иницирала у Београду?

Нама није потребна предизборна кампања да би покренули иницијативу, јер искрено верујемо у бољи Београд. Трудимо се да будемо конструктивна партија, коректив и власти и опозицији и зато је свака наша иницијатива упућена свима на политичкој сцени јер имамо само један циљ: да сваку идеју што пре реализујемо. Подсетићу да је Српска лига, у претходном периоду, предложила оснивање градске комуналне банке у Београду, без које нема социјалне одговорности и развоја града, покренула иницијативу за постављање споменика хероју Драгутину Димитријевићу Апису, израдила споменик који је поклонила Београду, подржала све програме социјалне помоћи најугроженијиим Београђанима, укључујући враћање 13. пензије за најсиромашније пензионере. Покренули смо акцију „Стоп просјачкој мафији”, у којој смо указали на организовану злоупотребу преко 2000 деце у Београду. Активно смо приступили решавању проблема између града Београда и родитеља који су поднели тужбе за накнаду штете против града и предшколских установа због преплаћене цене услуга боравка деце у вртићима, тако што смо затражили да се закључе вансудска или судска поравнања како би се спасао градски буџет. Осим тога, започели смо акцију да великани попут Милорада Екмечића, Жарка Видовића, Дејана Медаковића, Драгоша Калајића, Данила Лазовића и Митрофана Хиландарца добију улицу и спомен плочу у Београду. Србија коначно мора престати да се брани од Срба, а Београд од српства.

Шта мислите под тим када кажете Београд може боље?

Нисмо ми ништа гори, ни бољи од већине других народа, али можемо више него што постижемо. Каква нам је економија, животни стандард? Стање није славно. То се мора поправити. Можемо ли то? Можемо. Можемо ли сами? Не, али највише од нас зависи. Морамо окупити најбоље што имамо, без суревњивости према другачије мислећим људима  и онима од интегритета. Треба нам и помоћ пријатеља споља, али ни од кога не смемо зависити. Ако ми не будемо држали до себе, нико неће држати до нас.

Морамо обезбедити људима базичну извесност, да људи могу да планирају свој свакодневни живот. Наша је порука да ако ми будемо руководили Београдом сваки грађанин треба да зна да га његов град никад нећемо оставити на цедилу. Сви Београђани, без обзира где се налазе могу да рачунају на помоћ Београда. Свако кога прогањају извршитељи може да рачуна на Београд јер град има сасвим довољан буџет, а једино лоше руковођење може бити разлог за социјалну беду и терор извршитеља, по налогу комерцијалних банака. Београд има довољно капацитета да покрене  сопствену комуналну банку која ће бити у служби свега оног што је Београђанима потребно. Београд има снаге да сваки београдски пензионер на једну републичку добије још једну београдску пензију, у фиксном износу од 12.000 динара.

Погрешно схваћен концепт модернизације довео је до тога да су  партијске технократе и умишљени менаџери заборавили на човека, на његово достојанство и квалитетан живот у Београду. Ми ћемо то променити. Београду требају озбиљни кадрови који разумеју проблеме у домену урбанизма, комуналног система, развоја привреде и ИТ сектора, али и социјлане политике и банкарског сектора.

Промо фото

Да ли неко из актуелне власти ради добро?

Ми смо јавно подржали одговорну иницијативу ПУПС-а о неопходности реформе пензионог система, али и иницијативу враћања популарно назване 13. пензије за све социјалног угрожене пензионере са најнижим примањима. Такође, подржавамо Милана Кркобабића из разлога што је први човек који је после Другог светског рата кренуо у обнову српских задруга, остваривши значајне и видљиве резултате већ у првој години.

У домену безбедности, министар Небојша Стефановић допринео је читавом спектру конкретних побољшања, од повећања плата до изградње станова за припаднике безбедности, бриге о сигурности деце, као и у случају “Савамала”, где су саопштена конкретна имена, осумњичена за несавестан рад у служби. Подсетићу да је и стопа криминалитета смањена за десет одсто захваљујући одговорном раду Министарства унутрашњих послова, на чијем челу је управо Стефановић.

Да ли ћете учествовати на београдским изборима?

Видећемо да ли ћемо изаћи на изборе, јер је крајњи рок за предају листа 15. фебруар. Још увек имамо довољно времена да добро размислимо и донесемо исправну одлуку. Ако не изађемо на изборе, не значи да стајемо и одустајемо од свих наших пројеката и зацртаних циљева. Како ће Српска лига, евентуално, учествовати на изборима, самостално, у коалицији са другим странкама и да ли ћемо подржати неку листу, зависиће од тога колико су остали политички партнери расположени да подрже наше циљеве и иницијативе. Ми водимо конструктивну конзервативну политику.  Свесни чињенице да је враг однео шалу и да се мора престати са политиканством и хибридним бизарним коалиционим компромисима. Најбољи пример за то је коалиција Де-је-бе и Двери.

Зашто мислите да је то лоша коалиција?

Нико нас не може уверити да те две странке деле исте идеје, имају сличне програме и да су само зато одлучили да заједнички наступе на изборима. Двери – наводно саборни, наводно породични, наводно српски? Па зашто онда у Београду нису у коалицији са ДСС, Стаматовићем, Источном алтернативом, Заветницима, већ са порно воајерима, егзибиционистима и глобалистима из Де-је-бе? Чули смо разне аргументације, али смо сигурни да су искључиво у питању лични интереси, њима није стало до бољег живота у Београду већ желе да се домогну функција. Да ли се можда сећате, шта су то Двери и Де-је-бе предлагали у Београду, пре ове кампање? Ништа! То вам довољно говори колика је разлика између таквих странака и одговорних партија, у које, без лажне скромности, убрајам и Српску лигу. Двери и Де-је-бе правдају свој савез бесмисленим аргументом да је у питању комунално-техничка платформа о сарадњи. А знамо да је свака комунална коалиција катализатор за спровођење фекалне политике. Народу је преко главе и фекалија и комуналних политичара, калибра Радуловића и Обрадовића. Јер идеја „светосавског неолиберализма” коју сада Двери заступају у колицији с Радуловићевим Де-је-бе покретом који се залаже за „права вишедетних геј бракова” показаће се фаталном. Разлог настанка те комуналне коалиције уједно ће бити и разлог нестанка обе партије.

Извор: republika.rs