Не може да постоји никаква сумња у то да је Новак Ђоковић, најбољи тенисер света, суштински повезан са Србијом, а најбољи доказ свега је страст са којом он брани боје своје државе на сваком кораку, чак иако она никада заправо није њему пружила стварну подршку.

Најбољи извозни производ Србије, свих времена, зар не? Мада, како рећи „извозни“, када Новак никада није напуштао Србију?

А могао је и било му је нуђено – 2006. године је Велика Британија изразила жељу да породицу Ђоковић пресели из матичне државе, да Новаку додели своје држављанство и све привилегије које иду уз то.

Тада је на велику сцену ступио Енди Мари, шкотски тенисер, Новаков пријатељ из јуниорских дана и момак иза кога је стало цело Краљевство, желећи да коначно добије свог шампиона, пошто се Тим Хенман испоставио као промашена инвестиција.

Чак је и идеја о томе да Грег Руседски, рођени Кађананин и натурализовани Британац од 1995. године постане предводник нове генерације такође није био тај калибар, нарочито после пораза од Ђоковића, тада 19-годишњака, у Дејвис купу.

Србин је најављивао пробој ка врху, недуго затим је стигао до првог Гренд слем четвртфинала, а касније и до првих титула у Амерсфорту и Мецу, што му је омогућило пласман у најбољих 20 на свету.

Али, дуел са Руседским је значио и сигнал за Британце да покушају да Новака учине својим – британски медији су кренули у кампању у којој су износили детаље о наводним контактима са породицом Ђоковић, али Новак није хтео да прича о томе.
„То је велики притисак на мене, ја не желим да мислим нити да причам о томе“, навео је Ђоковић.

Британци су рачунали и на моменат у ком је Југославија, у својој последњој фази називана Србијом и Црном Гором престала да постоји – то је био разлог за офанзиву и помисао да би момак рођен у београдском насељу Бањица могао да постане Британац.

„Лоптица је у њиховом дворишту, ми не можемо ништа без њихове одлуке“, рекао је први човек британског тениса Роџер Дрејпер 2006. године.

Његов план је био јасан – желео је да под својом заставом има два најталентованија тенисера генерације, Марија и Ђоковића, с намером да британски тенис коначно подигне на највиши ниво у светским оквирима.

Новак је одбио, породица Ђоковић такође – новац и привилегије нису били довољни да се одрекне домовине која није могла апсолутно ништа да му понуди због разноразних разлога и хроничне кризе на свим нивоима.

„Британија ми је много нудила, али мени није био потребан новац. Требало ми је само да имам за путовања. Ја сам Србин, поносан сам на то што сам Србин, нисам желео да то упропастим само зато што бих на другом месту имао боље услове. Не бих осећао припадност. Одлука је била моја“, истакао је Ђоковић 2009. године.

Све то је донело Новаку велике проблеме, константне нападе из англосаксонског дела света, критике, тражење грешака, негативно коментарисање… Али, свако има право да ради онако како се осећа, Новак је урадио и остао веран Србији.

Због опште цензуре на интернет небу, Националист можете пратити и на следећим мрежама:

1. Вконтакт
2. Телеграм
3. Instagram
4. Twitter

1 KОМЕНТАР

  1. Свиње исфрустриране содомитске енглеске!! Краљица Енглеске и Папа ватикански 2 највећа зла на планети земљи

Leave a Reply