Инвазија на Европу илегалних миграната са Блиског Истока, из Северне Африке и Азије пројектована је и подржана од стране политичких кругова у тој истој Европи (изузев премијера Мађарске Виктора Орбана). Та најезда такозваних „избеглица“ одвија се без великог отпора народа Европе. У свему томе поставља се једно очигледно питање: Шта то водећи европски политичари промовишу и желе да постигну?

Сада када су све маске скинуте сасвим јасно се види систематско уништавање, геноцид над европским народима и прави демографски суицид европске цивилизације и њених народа. Наравно то јасно виде само они којима мозак ниј епретворен у кашу медијским испирањем мозга.

Једно од фигуративних објашњења ове ситуације можда лежи и у следећем. Сви знамо врло добро из биологије шта су удав змије. Удав змије инстиктивно „знају“ да је тајна у убијању своје жртве пре њихове конзумације у томе да своју жртву држе у смртоносном стиску све док жртва не издахне. Сваки пут када пусти жртву да удахне ваздух зна да себи ствара вишак простора за још јачи стисак и тиме приводи жртву свршеном чину тј. сигурној смрти.

Као и змије, лукави глобалисти знају када требају да направе паузу у притиску на њихове жртве (нас!) и када да почну са поновним стиском. То је управо оно што овде чини ЕУ.

У првих 15 месеци константног уплива више од 1.5 милиона тзв. миграната и продирања у срце Европе, глобалисти чине, баш оно што и удав змија, попуштају свој стисак. Као последица овога расте огорчење и узидизање радикалних политичких активности међу свесним европљанима који се налазе на ивици да „издахну“ – јер је уследио још јачи стисак.

Сензационе изјаве попут оне да ће сви мигранти који иду преко Турске и пролазе кроз Грчку бити враћени у земље порекла, су само део онога што смо назвали „одложени притисак“. Али истина је мало другачија: сви ти мигранти, у 95% то су мушкарци, војници. Они попут бубашваба продиру у Европу где им је и циљ да остану; а они који су на путу преко Италије који иду путем пост-Гадафијев Либије настављају да пристижу иако се о њима мало прича у јавности. У скорије време можемо чак и очекивати да власти у Грчкој и Турској под притиском глобалиста остану неми на пролаз миграната и престану са контролисањем проласка. У мору медијских обмана о новој «кризи» у комбинацији са неколико «фудбалских финти» европски медиокритети ће бити спремни да поново ухвате ваздух и тиме се припреме за следећи ниво дављења.

И све док европски медиокритети (углавном обични људи залуђени модерним начином живота и избомбардовани фабрикованим медијима) не почну да схватају циљ велике игре, а то је да се бели човек потпуно не уклопи у њихов план о новој европској раси – глобалистичка змија наставља свој стисак опет, опет и опет. И све тако док Европу не изморе и доведу је до тренутка кад више неће моћи да пружи отпор. То је основа монструозног „Калерги плана“.

Ко је уопште Калерги?

Рајхард Куденхов-Калерги је аустријски дипломата, филозоф син аустријског дипломате Хајнриха Куденхов-Калергија и јапанке Митсу Аојаме.

Са својим покретом, финансијски подржаном од познатих светских милијардера попут Ротшилда, Баруха и Варбурга, Калерги, због својих добрих контаката и блискости са европским политичким круговима и аристократама, успева да привуче тадашње најважније шефове држава да подрже његов пројекат „европских интеграција“, о чему Винстон Черчил отворена са пуно ентузијазма прича, а 1945. говори и о неопходном стварању „Сједињених Еропских Држава“.

Мало ко зна да је Калерги један од „очева“ евро интеграција које имају за циљ да изврше геноцид и етноцид над Европљанима. Још давне 1922. године Калерги оснива у Аустрији „Пан-Европски покрет“, који је од самог свог оснивања усмерен ка једном циљу стварању Федералне државе на простору Европе под покровитељством САД. Евро интеграције ће бити први корак у стварању будуће светске владе.

С растом Мусолинија у Италији, Хитлера у Немачкој, Франка у Шпанији, пројекат Калергијеве „јединствене Европе“ бива привремено заустављен. Али после пораза Немачке, Калергијев велики план, захваљујући подршци Винстона Черчила, светских богаташа и моћника као и фабрикованих медија, чине своје прве значајне кораке у реализацији својих монструозних планова.

Како наводи у својој књизи „Практичан идеализам“, Калерги смело даје своје виђење о изгледу будуће генерације Европе, и каже како Европљани више неће бити бели људи. Како то он својим речима каже: „Човек будућности ће бити мешане расе. Расе и класе ће постепено нестати због елиминације простора, времена и предрасуда. Европско-Негроидна раса будућности, по свом изгледу ће подсећати на старе Египћане, она ће заменити разноликост народа са различитости појединаца.“

План Калергија није само план за Европу, то је план новог светског поретка. Геноцид над белим човеком је веома реална ствар и тренутно се одиграва баш онако како је Калерги и његов тим и замислио. Он је разлог зашто је Други Светски рат наметнут Хитлеру и Мусолинију; а такође је прави разлог зашто Маршалов план садржи скривене одредбе за обједињавање Европе. Све се коцике склопе кад сазнамо да су истакнути „лидери“ ЕУ попут Ангеле Меркел добитници Калергијеве награде, а да је још горе први добитник те исте награде је био и сам Калерги.

На крају долазимо до закључка ако погледамо данашњу Европу, видимо да се план Калергија, полако али сигурно остварује и да постоје велике шансе и да се у потпуности оствари. Тренутно смо у Европи суочени са тзв. феноменом „ мондијализације Европе“ – стварањем „нове европске цивилизације“ оформљене уз подршку мултикултурних мисионара, створене из масовних имиграционих хорди африканаца и азијата. Сваке године, мешовити бракови који су постали тенденција и свакодневница у Европи стварају на хиљаде нових лица мешовите расе тзв. „синове Калергија“. Под вишеструким приском медија и пропагирањем хуманизма, Европљани су доведени у ситуацији да негирају своје порекло, да негирају свој етнички идентитет.

Присталице глобализма настоје да нас убеде да одустанемо од нашег идентитета. Како етничког тако и културолошког јер он за њих представља акт „расизма“, у замену они нуде одбацивање као прогресивни и хуманистички акт чиме постижу свој циљ стварање тзв. слепих потрошача. У овим тешким временима, потребно је више него икад да се разоткрију лажи система како би се обновио дух побуне у Европи. Интеграција је ништа више него геноцид. Ми свесна деца Европе немамо избора него да се побунимо и нађемо алтернативу јер све остало је етничко самоубиство.

Александар Воркапић

Извор: generacija-identiteta.rs