Случајност је хтела да један туристички обилазак дворца Шонансо на Лоари историчара и професора на париској Сорбони др Бошка Бојовића донесе невероватно откриће – монументалну таписерију Kосовског боја.
У једном од најпознатијих и најпосећенијих двораца у Француској, она се налази у предворју собе која је припадали краљици Марији Медичи.

Византолог, дугогодишњи професор на катедри за историју на чувеној Сорбони, Бојовић у разговору за медије каже да се не зна од када је таписерија на том месту у дворцу, који је током дуге историје мењао власнике, а од 1913. године је у поседу индустријалаца, породице Меније, која га је претворила у музеј.

Он указује на то да је посреди несумњиво дворска таписерија, вероватно с краја 16. века. Такве таписерије, а она је димензија пет и по метара са три и по метра, није себи могао да приушти неко ко није са двора. Оне су рађене као кућа, месецима, некад и годинама, и то је много коштало.

У покушају да нешто више сазна о пореклу и наручиоцу таписерије, Бојовић се запутио у белгијски град Оденард, где су у 16. и 17. веку биле огромне ткачнице, мануфактуре, у којима је радило више од 100.000 људи. На основу рада извесно је да је таписерија из тих фландријских ткачница, где, каже, постоји не само леп музеј посвећен њима, него и огроман архив где се налазе хиљаде уговора са именима наручилаца таписерија.

Највероватније постоји и уговор о томе ко је наручио таписерију „Kосовски бој“, али такво откриће захтева велико истраживање.

  • Заинтересовала се и госпођа која је стручњак, специјалиста за те таписерије Мартине Ванвелден, зато што осим битака Александра Великог, све друго на тим таписеријама су догађаји, битке из западне Европе. Дакле то би био преседан. Био би то једини циклус који приказује догађај са Балкана, управо Kосовску битку – каже Бојовић.

Он објашњава да је таписерија „Kосовски бој“ део једног циклуса и да зато она вероватно није једина на ту тему. Постоји, каже, индиција да се један од делова тог циклуса налази у колекцији Ив-Сен Лорана.

На питање да ли то у ствари значи да ми ни не знамо колики је значај придаван Kосовском боју у то време, овај историчар одговара да се управо о томе ради.

  • На коментару који се налази уз таписерију о томе шта она представља пише да је то Kосовска битка из 1389. године, пише ко су учесници битке, али и да је то најважнија битка у средњем веку у Европи. Пише још и то да је поводом те битке, француски краљ Kарло Шести наредио да звоне звона у свим црквама у Француској у част победе хришћанске војске над Турцима и да је лично отишао у Нотр Дам на молебан тим поводом – наводи Бојовић.

Помиње се, додаје он, и то да је управо француски краљ наредио да се служи Те Деум у Нотр Даму, помињу се и цар Лазар и Милош Обилић, такође се објашњава да је у средишњем делу таписерије патријарх Спиридон, који благосиља српску војску, а да је у левом горњем делу турска војска која се повлачи.

У подужем коментару испод кога је потписана Ен Фостер, наводи се и то да „Анђели истребитељи“ на таписерији сатиру турску војску и терају је у бекство, као и то да је она могла настати после велике хришћанске поморске победе код Леванта 1572. године, прве велике победе против Османске империје после оне на Kосову.

Зато што се турска војска повукла са Kосова поља, а победником се сматрала она која на њему остане, слављена је победа српске војске. Бојовић, међутим, каже да ми не знамо исход битке, јер се турска војска повукла како би Бајазит могао да осигура трон после погибије цара Мурата. Али невезано од исхода саме битке, он указује на њен значај.

  • Има битака као Бородино, које су неизвесне по исходу, али имају своје последице. Бородино је било војнички нерешена битка, а у ствари руска победа. А овде је по запису на косовском стубу Деспота Стефана Лазаревића из 1402. године победа хришћана. И други извори што су ближе догађају говоре о победи хришћана. Али политичке последице су биле другачије – указује овај историчар.

Kосовском битком је отворен пут Турцима, јер им се отворила Моравска долина, а то је капија Балкана и пут ка средњој Европи. Познато је да је Kосовска битка имала велики ођек у Европи и једну универзалну димензију по самом геостратешком, историјском значају, последицама те битке, објашњава саговорник за медије.

На опаску да би се могло рећи да Kосовска битка на неки начин и данас траје, Бојовић каже да то има своје објашњење.

  • Kосово је, у сваком случају, увек имало геостратешки значај. У средишту Балкана, на скоро једнакој удаљености од три мора. Ту су биле велике битке и пре и после Kосовске битке. Није чудо што се и данас на том простору Kосова и Моравске и Вардарске долине ломе копља и велике силе и њихови експоненти, њихови пиони, отимају и боре за тај простор – напомиње Бојовић.

Он подсећа да је на тој територији, после Kосовског боја, исто тако значајна битка вођена и 1448. где Срби нису учествовали директно, али јесте малтене пола Европе, и била је велики пораз хришћана. Такође, битка код Kачаника 1690. у рату Свете лиге против Турске. Па Kумановска битка 1912. године, после које су Турци коначно напустили Kосово и Метохију. Све је, каже он, у тој зони и том окружењу.

Таписерија „Kосовски бој“ у дворцу Шонансо на Лоари, каже Бојовић, колико значи част и поштовање српској војсци, толико може бити и извор за нова сазнања о тој бици.

  • Нових извора, као што се види по овој таписерији, очигледно има. Посредних, али има, а шта би се тек могло наћи у архивама, хроникама, у старим списима. Сигурно да постоји више од онога што ми знамо – каже овај историчар, који је привео крају своју дугогодишњу професорску каријеру на чувеној Сорбони.

Бојовић је са жаљењем констатовао да су Французи у средњем веку имали више слуха за значај Kосовске битке и за поштовање онога што је српска војска урадила 1389. него што данас имају за велику победу српске војске, раме уз раме са француским војницима у Првом светском рату.

Некада су у част српској војсци звонила сва звона у црквама у Француској, а краљ лично присуствовао молебану у Богородичиној цркви у Паризу. Данас се у том истом Нотр Даму, на срамоту Француске, поводом века од победе у Првом светском рату, поред српске заставе вијори и косовска, самопроглашене државе на тлу Србије.

--

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here