Амерички председнички кандидат из реда демократа Џо Бајден номинован је за Нобелову награду за мир од стране британског посланика из Лабуристичке странке Криса Брајанта, који је политичару приписао заслуге за релаксацију политичких тензија усред насилних протеста широм САД-а.

„Када су амерички градови били у пламену и када су се грађани међусобно сукобили, Џо је имао смирујући утицај“, рекао је Брајант.

„Када су други прибегавали насилним решењима, он је тврдио да је најбоља сила – сила аргумената, јер оружје може зауставити срце, али добро постављене речи могу променити многа срца, а многа срца могу променити свет.“

Номинација је стигла само дан пре прве америчке председничке дебате. Бајденов супарник, председник Доналд Трамп, ове године је три пута номинован за Нобелову награду за мир, а недавно су аустралијски професори права похвалили „Трампову доктрину“ против бескрајних ратова.

Трампове друге номинације дали су члан шведског парламента Магнус Јакобсон због помагања у постизању мировног и економског споразума између Београда и Приштине и норвешки посланик Кристијан Тибринг-Гједе за посредовање у мировном споразуму између Израела и Уједињених Арапских Емирата. Трампова администрација је касније наставила тај посао тако што је Бахреин приступио споразуму о нормализацији са Израелом.

Док је Брајант похвалио Бајденове напоре да ублажи грађанске немире, Бајден је углавном ћутао о насилној природи многих протеста организација „Блек лајвс метер“ и „Антифа“ овог лета. Чак је Дон Лемон са Си-Ен-Ена упозорио крајем августа да су нереди широм САД-а и неуспеси Бајдена и других демократских политичара да осуде и угуше насиље „слепа тачка“ која би Бајдена могла коштати гласова у новембру.

Номинација је такође подигла обрве међу критичарима Бајденове подршке ратовима и војним интервенцијама као сенатора, а касније и као потпредседника бившег председника Барака Обаме. Обама је 2009. добио Нобелову награду за мир углавном на спекулацијама да ће испунити своја обећања, али САД су уместо тога започеле нове ратове и продужиле постојеће. Администрација је завршила своју последњу 2016. годину, бацајући више од 26.000 бомби широм света и проширила присуство америчких специјалних снага на 70 посто светских држава, више него удвостручивши под бившим председником Џорџом В. Бушом.

Бајден не само да је гласао за Бушов рат у Ираку 2003. године, већ се заложио и за уклањање Садама Хусеина са власти 1998. године. Такође је гласао за одобравање бомбардовања Србије (заједно са НАТО-ом) за време бившег председника Била Клинтона 1999. године, те је подржао Обамину катастрофалну интервенцију у Сирији.

Имајући на уму те чињенице, корисници Твитера исмејали су Брајанта због номиновања Бајдена.

„Бајден никада није био ништа друго до гумени печат за Цијина срања“, написао је један корисник.

„Сигуран сам да ће људима у Либији и Сирији бити драго да то чују“, рекао је други корисник Твитера о номинацији, а трећи је додао „А да не спомињемо Јемен, Авганистан, Ирак и Иран.“

Још један твитераш је видео растући тренд у Брајантовом потезу: „Мислим да је идеја за ове ратнохушкачке врсте, типа Хенри Џексон Сосајети, подривање Нобелове награде за мир апсурдним номинацијама.“

--

Leave a Reply