Док пољске војне снаге иду према западној граници Уније Белорусије и Русије, Лукашенко наводно задржава „вагнеровце”да не крену „на екскурзију у Варшаву”, а белоруска војска и Пригожинова армија већ су стигле на границе западног војног савеза.
После одлуке НАТО-а да на границу с Белорусијом и Руском Федерацијом, на источно крило, у кратком року стационира 300.000 војника, Александар Лукашенко је одлучио да одговори у свом стилу, па је поручио да су „вагнеровци” помало нервозни и желе на излет у Пољску. Одговарајући донекле на интригу – шта ће Пригожинови борци радити у Белорусији – Лукашенко је одлучио да баци рукавицу у лице Пољској и самим тим НАТО-у.
На састанку с Владимиром Путином он је у недељу рекао да можда не би требало да открива детаље, али да ће ипак рећи: „’Вагнеровци’ су почели да га притискају: ’Желимо да идемо на Запад. Пустите нас’. Питам их зашто треба да иду на Запад. ’Па, да идемо на екскурзију у Варшаву, у Жешов’. Држим их у центру Белорусије, по договору, и не бих волео да их тамо премештам, јер су лоше расположени”, закључио је Лукашенко.
Да то није била само сликовита илустрација, које Лукашенко иначе често зна да користи, него координисана акција с Кремљом, видело се по томе што је он само разрадио тему коју је Путин у петак изнео, тврдећи поново да се Варшава спрема да пошаље трупе у западну Украјину и Белорусију. Дакле, Лукашенко је само заоштрио тему, због које је руски амбасадор у Варшави Сергеј Андрејев одмах позван у пољско Министарство спољних послова.
Путин је, наиме, на састанку Савета безбедности подсетио да су Пољску 1939. године западни партнери препустили немачкој војној машинерији и да је изгубила суверенитет, чије је обнављање умногоме помогао Совјетски Савез. Истакао је да је Варшава због Стаљинове политике добила значајне територије на западу, а ако су у Пољској заборавили на то, онда им Русија може помоћи да се сете.
Овај дипломатски сукоб уследио је пошто се у последње време све чешће говори о уласку делова Украјине у НАТО, како би се на тај начин „откинуо” њен западни део. Директор Спољне обавештајне службе Сергеј Наришкин рекао је на том састанку да Варшава знатно повећава снагу комбиноване литванско-пољско-украјинске бригаде (Литполукр бригада) и намерава да је распореди у западној Украјини. Наришкин се позвао на руске обавештајне изворе, који тврде да Варшава долази до спознаје да никаква западна помоћ није у стању да подржи Украјину и да је питање пораза Украјине само питање времена.
Путин је тада најавио да је планирано да се изведе „обезбеђивање” западне Украјине, што је заправо окупација. „Ако пољске јединице уђу, на пример, у Лавов или неке друге територије Украјине, онда ће тамо остати заувек”, рекао је подсетивши да то не би било ништа ново и да су после пораза Немачке и њених савезника у Првом светском рату пољске јединице заузеле Лавов и околну територију, која је тада припадала Аустроугарској. „Пољска је, на подстицање Запада, такође искористила трагедију грађанског рата у Русији и анектирала неке историјске руске покрајине”, рекао је Путин наводећи да су идеолошки претходници актуелних украјинских власти, петљуровци, 1920. године закључили с Пољском такозвану тајну конвенцију, по којој су у замену за војну подршку дали Пољској Галицију и Западну Волињу.
„Што се тиче пољских лидера, они вероватно очекују да формирају коалицију под кишобраном НАТО-а и директно интервенишу у сукобу у Украјини како би вратили оно што верују да су њихове историјске територије”, упозорио је Путин.
У јуну 2007. године, током састанка министара одбране ЕУ, шефови војних ресора Литваније, Пољске и Украјине сагласили су се да створе мултинационалне литванско-пољско-украјинске мировне снаге. Споразум је потписан у септембру 2014, а сама бригада је формирана 2016. У оснивачком уговору наводи се да ће учествовати у међународним операцијама у складу с принципима међународног права. Литполукр бригада обухвата: међународни штаб са седиштем у пољском Лублину, батаљон копнене војске у Литванији, пољски Трећи механизовани батаљон 19. бригаде и Први ваздушно-јуришни батаљон Украјине. Они се окупљају на вежбама и имају 4.500 војника, а тренутно је командант бригаде пољски пуковник Јарослав Мокжицки.
Лукашенко је у Москву донео и карту праваца којима се пребацују пољске оружане снаге на границе Уније Белорусије и РФ и упозорио да се једна пољска бригада сада налази 40 километара од Бреста, а друга око 100 километара од Гродна.
Планове Пољске да покрене операцију против Белорусије како би увукла Северноатлантски савез у сукоб у Украјини најавио је у недељу и бивши аналитичар ЦИА Лари Џонсон. Претварање да кијевски режим побеђује више није могуће, рекао је Џонсон и додао да је ситуација обрнута и да Пољска у налету очаја покушава да увуче НАТО.
Амбасадор Русије у Белорусији Борис Гризлов оценио је да се акције пољског руководства не могу дефинисати другачије него као припрема за агресивне акције великих размера и да не треба да буде сумње да ће Русија, уз пуно поштовање савезничких обавеза, свим расположивим снагама и средствима бранити суверенитет Белорусије.
У Кијеву, међутим, тврде да се Русија и Белорусија спремају за напад на Пољску или Украјину са севера и да се тамо већ налази 5.000 „вагнероваца” који спроводе заједничке вежбе с белоруском војском. Припреме за оружани инцидент су у јеку: која ће их страна прва предузети, не може се знати. Али ова ситуација могла би да се окарактерише као белоруски „кубански сценарио 2”. Могуће је да су руске снаге (белоруска војска и „вагнеровци”) на граници НАТО-а сада постављене као руски ракетни системи на Куби шездесетих година, испред врата САД. Директни рат између Русије и НАТО-а је надохват руке, а можда с њим и нека врста глобалног споразума. Барем ако би се дословно поновила кубанска криза.