Више од три деценије Србима се суптилно или насилно ушрафљује чип у мозак да је за њих једини могући пут на Запад — испуњавање свих европских стандарда и вредности. Ових дана можемо видети и шта је остало од тих вредности и како оне изгледају у пуном сјају у градовима Француске.
Та моћна земља, нови лидер Европске уније, има план за Косово којим захтева од Србије да одустане од своје државне колевке, али нема изгледа, никакав план за Париз, Марсеј и Лион где помахнитали демонстранти данима пале све пред собом — зграде, аутомобиле, банке, трафике, тржне центре…
Најутицајније западне државе преко мреже НВО, медија и политичара годинама Србији намећу комплекс ниже вредности јер се у њој, тобоже, примењује репресија и не поштују људска права, док француски председник изводи 45 хиљада полицајаца који пребијају све пред собом и за два дана ухапсе на хиљаде грађана и наоружаних изгредника.
Србима се са западних медија деценијама шаљу поруке да су дивљаци, никад просвећени Балканци и примитивци, док гомиле Француза пред упаљеним камерама целог света читава насеља претварају у пепео, пустоше рафове, разваљују банкомате, од аутомобила праве буктиње.
Србима се соли памет да морају да пристану на цепање државе и да приљежно отварају поглавља и кластере да би сутра личили на земље Европске уније, док је водећа војна сила НАТО у Европи, на коју би требало да се угледамо, на ивици ванредног стања и на корак од нове Вартоломејске ноћи.
Србима се испира мозак да морају да уведу санкције Русији, која само што се не „распадне“, по суманутој пропаганди западних медија политичара и аналитичара, јер ће само тада Срби кренути ваљда стазом западне стабилности коју оличава и ова данашња Француска коју гледамо у ударним вестима.
Србима се сервира идиотска режија да Владимир Путин само што није пао, да је Русија на ивици државног удара, па се потпуно измишљају сценарија о сукобима са групом Вагнер у Ростову, док Макронова влада ваљда чврсто и непољуљано формира Европску политичку заједницу, иако се највећи француски градови не виде од пепела и дима.
Западна цивилизација и доминација која је практично рођена из жеравице Француске револуције 1789. године, као да данас улази у кулминацију регресије и декаденције и то поново на булеварима Града Светлости кога је обасјала ватра неконтролисаног гнева.
Симболички, та буктиња потпуно открива истину да западни поредак већ дуго лаже самог себе стварајући мит о сопственој непобедивости и „цивилизацијској обавези“ да му се приклони остатак света, без изузетка.
То је поредак који нам 30 година непрекидно шаље углађене емисаре, посреднике и помиритеље који ће да нам дипломатски и стрпљиво, као француске собарице, објасне шта је то најбоље за нас, док у својим недрима гаје аждају која ових дана распомамљено бљује ватру и пржи све пред собом.
Не треба сеирити.
Не треба никоме желети хаос и зло.
Не треба се водити идејом — што је другима горе, то је нама боље.
Нећемо ни да делимо лекције ни да позивамо лицемерно обе сукобљене стране на мир.
Али се и из француског пакла морају извући неке поуке како би се у будућности сачувао мир у Србији и да би се одбранили најузвишенији државни интереси.
И на крају, један савет председнику Француске, ако му га ико пренесе у овом свеопштем лудилу:
Макроне, остави се Косова, изгоре ти Париз!
(Спутњик)