Најцрњи дан шиптарских терориста из ОВК… Седморица храбрих српских војника направила су 14. децембра 1998. заседу за чак 153 припадника ОВК и 36 их ликвидирала, 40 ранила и девет заробила.

Српски телеграф први објављује исповест једног од седморице храбрих војника тадашњег Приштинског корпуса Војске СРЈ о тајној акцији у којој је неколико месеци пред почетак НАТО бомбардовања обезглављена елитна јединица ОВК. Задатак велике групе терориста, како за наш лист прича генерал Божидар Делић, у то време командант 549. моторизоване бригаде, чији су припадници били храбри војници, био је да упадне на Косово из Албаније.

– Маршрута им је била преко планине Паштрик. Утврђено је да је група бројала 153 припадника ОВК. Од тога њих 60 су били официри који су се враћали са обуке у Албанији, док је њихов повратак обезбеђивало четрдесетак специјалаца регуларне албанске војске.

Фото: republika.rs
Фото: republika.rs

– Наишли су на нашу заседу у којој је било само седам људи, а резултат те борбе је 36 погинулих терориста, деветоро заробљених и око четрдесет рањених, који су се извукли или у Албанију или побегли ка територији КиМ. Заробљена је велика количина опреме, а у тој заседи убијен је и један од оснивача ОВК Муј Краснићи Капући, командант 113. бригаде оперативне зоне Дреница – описује генерал Делић.


Шта је пронађено код убијених

– лична документа

– фотографије са обуке из Албаније

– војна литература албанске војске

– топографске карте

– нове униформе немачке и швајцарске војске у ранчевима какве су носили НАТО војници

– мине за минобацаче

– снајперске пушке

– ракетни бацачи

– зоље са упутством на српском језику

– најсавременија електронска опрема за извиђање

– ташна са 200.000 марака у готовини


ОДБРАНА ГРАНИЦЕ

Српски телеграф ступио је уз Делићеву помоћ у контакт са једним од седморице српских војника са Паштрика. Пристао је на причу, уз само један услов, да му не објављујемо податке, већ да га представимо само под кодним именом Соко 22, које је користио у шифрованој комуникацији моторолом. Послао нам је и слике са Паштрика настале баш у време пред муњевиту акцију разбијања ОВК јединице.

Фото: republika.rs
Фото: republika.rs

– У раним јутарњим часовима 13. децембра кренули смо у патроли из карауле Планеја са задатком дубинског обезбеђења границе. Требало је да прођемо трасу од села Планеја до карауле Ликен и тамо поставимо заседу у трајању од 24 часа. Полазна тачка била је на 710 метара надморске висине, а за место заседе одабрали смо простор на 1.150 метара. Снег је био до колена, а од полазне тачке до места заседе прешли смо око 18 километара. У групи су била шесторица војника и водник. Један од нас био је десетар. Са собом смо носили свако по 300 метака, бомбу, један пушкомитраљез са 400 метака – отпочиње причу Соко 22.


Неки од заробљених

– Шериф Белаћи (28)

– Назми Белаћи (22)

– Исмет Мазреку (42)

– Бљерин Спахију (28)

– Енвер Краснићи (26)

– Хамет Балази (22)

– Азем Сума (27)

* сви пуштени јануара 1999.


Наш саговорник каже да је заседа била постављена тактички, окренута тако да покрије три правца и омогући деловање на све те три стране. То је било довољно јер им је у залеђини био камењар и неприступачан рељеф.

– Поставили смо мине усмеравајућег дејства, такозване мрудове. Такође, још по две мине са даљинским активирањем, помоћу кабла и електроимпулса. Те вечери, пола сата пред поноћ, зачули смо звуке ломљаве дрвећа и жагор из правца границе. Гласови су бивали све јаснији и ближи и знали смо да је дошао тренутак… Чекали смо их да приђу што ближе, а они су деловали опуштено, пошто су прешли државну границу СРЈ и Албаније и ушли на нашу територију – присећа се овај војник.

ВЕЋ СУ СЛАВИЛИ

Све су могли да очекују, тврди Соко 22, али не и да ће наићи на заседу српске војске.

– Ушли су око два километра на нашу територију и већ су мислили да су се успешно убацили преко границе када је одјекнуо први мруд. Заправо два одједном, пошто су били редно везани. Нишанећи силуете у мраку, са белом позадином од снега, отварали смо ватру из пушака по њима и тада почиње да се развија борба. Ми уопште нисмо били свесни колико има непријатеља. По нама су пуцали с више позиција, јасно се чуло њихово међусобно дозивање и нешто налик командовању. Почели су боље да се организују, штитећи се по групама и тако се извлачили према Албанији. До ујутру је трајало тешко пушкарање, да бисмо у свитање тек видели и избројали мртве. Обезбедили смо шири рејон, са суседном заседом, и пребројали 36 тела терориста. У бегу ка Албанији наша друга заседа успела је да зароби још живих терориста – истиче наш саговорник.

Веселин Шљиванчанин, генерал – Никад не смемо да их заборавимо

Овај херојски подвиг показује колико је српска војска традиционално пркосна и морално јака, чак и када је толико малобројна. Познато је да се српски војници и старешине ничег не плаше, па онда не може ни да чуди када је група од само седам припадника војске разоружала и неутралисала бандите који су били опремљени савременим оружјем. Иако је сличних акција било још, никада се не смеју заборавити ови најжешћи обрачуни са првим терористима ОВК.

Милован Дрецун, председник Одбора за КиМ – Обучавали се на Беришином имању

Сјајна акција на заустављању убацивања терориста и наоружања из Албаније, што се у то време масовно догађало. Реч је о великој групи која је била смештена у бази Вицидољ, на имању бившег албанског премијера Салија Берише. Међу њима је било доста оних који су дошли из западне Европе, са великим количинама девиза, што доказује и та ташна нађена поред Краснићија. Овим је разбијен један од канала за убацивање плаћених добровољаца који су стално стизали на Косово.


М. ИЛИЋ – Г. МИТРОВИЋ

Advertisements

Оставите одговор