Насиље и агресивно понашање коју све више спроводи Марко Бастаћ, одлазећи председник општине Стари град, последица је његовог карактера: испод, на први поглед, мирне и стабилне особе, крије се сушта супротност! Шта рећи о особи, за коју се испоставило да је венчаног кума физички малтетирао на начин од кога се гнуша читава српска јавност?
Наиме Бастаћев психолошки профил је веома специфичан: овај агресивац у корену је типичан пример ПРИKРИВЕНОГ KОЛЕРИKА! Према дефиницији, колерична особа је по природи је усмерена циљевима, живи да успе, брза је у организацији. Kолерик је усресређен на задатке, али истовремено и врло отворен. Његов мото је: „Само направи – одмах!“ Желе да држе ствари под контролом, одличне су као вође, врло су отворени, директни и одлучни. Међутим, њихова слаба страна је да се јако брзо разљуте и узрујају, настројени су заповеднички. Често су ‘сирови’ и необазриви у опхођењу с људима и могу емоционално да повреде људе око себе. Увек им се жури, а на одмор гледају као на губљење времена.
Председник Старог града покушава да се представи као савршено стабилна и способна особа, прагматичан политичар, лидер, а уствари иза ове маске лако се открива глума и фолирање. Он често делује неприродно сталожено, као да је под дејством неког наркотика или бар таблета за смирење.
Његова агресивност, пак, колико год покушавао да је прикрије долази до изражаја у односу према најближим сарадницима шефовима служби и породици: ту не бира средства да испољава бес. Захтева беспрекорну покорност и однаност „у сред ноћи ако треба“, и сви су једнаки, сви су послушници и само његова је последња. То најбоље зна управо Лазар Лешњак, доскорашњи блиски сарадник и венчани Бастаћев кум који је доживео мучење везивањем за столицу и пребијањем. Он је то јавно обелоданио, а колико још има његових блиских саговорника који трпе, а не смеју да се огласе, због страха за свој посао и егзистенцију?
А када су остали у питању, нпр. шири ниво запослних и даље окружење? У овом случају Бастаћ своју агресивност преноси на своје извршиоце: начелника општинске Управе Андреја Берлингара и Бранка Миљуша, члана Већа и фактичког уредника општинске инфо службе: Све оно што би он рекао, сада говоре они: од грубог обраћања без персирања, до ниподаштавања стручности и личности итд.
То је отприлике пандам искомплексираним људима који своју агесивност „лече“ бесним аутомобилима, или агресивним псима нпр. Тако Бастаћ користи своје извршиоце.
Уосталом бољег узора од свог, шефа станке Драгана Ђиласа и није могао да нађе. А то је брак из рачуна јер Бастаћ није наиван, он користи сва дозвољена и недозвољена средства, само да би задржао привилегију власти. Међутим, остаће запамћен као НАЈГОРИ ПРЕДСЕДНИK СТАРОГ ГРАДА ИKАДА…
Бастаћ и његова „дружина“ теже да своје сурове циљеве завршавају сместа, без права било кога да приговара, а образложења за њих су често прожета лажима и измишљотинама.
Тако је свој фантомски Kол центар или у преводу стециште полу-легално ангажованих активиста у општини, непостојећу и несистематизовану службу, уселио у најлепше просторије у општини, где је била смештена Служба за информисање, коју су чинили стално запослени новинари и уредници. Све је завршено за једно поподне, буквално за неколико сати, а овај посао радили су Бастаћеви послушници од функционера до обичних чланови и активиста његовог тадашњег покрета „Чувари Старог града“.
Е. Е.
