Самопрокламовани, наводни, а самим тим и лажни заступник слободе мисли и говора, ваљда уметник, Сергеј Трифуновић, открио је своје право лице – овај медиокритет прво је прихватио да учествује на трибини са новинаром Томом Ловрековићем где би сучелили ставове, а онда се ипак уплашио и предомислио, избегавајући демократско укрштање аргумената на припрост и притом ни мало духовит начин!

Све би ово били у реду, знајући да су “уметници” из круга двојке углавном позери и шминкери, мамини синови неспремни да буду изложени критичком суду, да Сергеј Трифуновић није рекао страшну реченицу – не волим и не пијем вињак!

Током јучерашњег дана, новинар Ловрековић позвао је Трифуновића прво СМС-ом на трибину, након чега је овај одушевљено одговорио: “Ајмо”. Ипак, у разговору неколико минута касније, глумац је замерио новинару на тексту у којем је свесрдно, на своју штету, бранио Сергејово право да буде говно (као основу демократичности) и упитао га “да ли би се наљутио да му он каже да му попуши курац”, на шта је новинар одговорио “што бих се наљутио, а сада, о понуди бих размислио, има ту доста варијабли”.

Убрзо се глумац, ваљда уплашен да ће наићи на некога ко има већи IQ и ко познаје више од команде уз “ногу” као заменик уредника једног дневног листа са којим је Трифуновић, у сукобу, ипак повукао и уз псовке одлучио да неће и не сме учествовати на трибине. На то је добио реплику: “Слушај, ако заиста заступам неки став, ја сам сада спреман отићи у Призрен и бранити га док је око мене армија оних са камама и белим капицама, жедним крви. То се зове доследност. Свака друга одлика одсликава карактеристика којој се у народу тепа по женском полном органу”. Трифуновић је прекинуо везу.

У наставку полемике, глумац се користио искључиво фашистичким методама тако блиским “либералној”, “другој” Србији – јефтиним увредама, уличарским претњама и несрећним квалификацијама, једино до краја није успео да објасни, како он као велики демократа, не сме да прихвати демократску методу дијалога. Ваљда је лакше глумити жртву на Тwиттеру и добијати тапшање по рамену од београдских салонаца. И то, дабоме, разумемо.

Само не разумемо зашто не воли вињак. И да ли је Којо успео, како му је у порукама које су пред вама, да помогне Сергеју да нађе оно што му очигледно недостаје…

Вињак је у фрижидеру и чека. Као и могућност нормалне расправе. Ако Сергеј остане при свом ставу, бранићу га, опет. Јер, као што има право да буде говно, има право да буде и пичкица. И нико нема право да му ускрати та два права. Макар их и он сам негирао!

Извор: pobeda-info.rs

Advertisements
--