У потпуности разумем да портал У021 пише о сукобу интереса – будимо искрени, позванијих за ту тему од њих нема. Истина, компетентним их не чини умеће, храброст и знање њихових новинара, такви у широком луку беже од тог квазимедијског куплераја, већ неке друге ствари.

Видите, ако неко по свом званичном опредељењу, мисији, али и прокламованим циљевима на основу којих музе стотине хиљада из разних државних и локалних фондова, тврди да му је циљ објективно информисање јавности, а онда узме паре изнудом испод жита да то не чини, то би се дакако могло назвати сукобом интереса. Управо је ово урадио У021 када је лидеру злогласне Треће Србије Мирославу Паровићу тражио позамашну суму новца месечно да не пише о њиховим махинацијама! Убрзо је Информатика, које је то предузеће тада држало као таоца, на списак сумњивих донација додала и спорни портал.  Милош Вучевић, први човек града, нема навику да трпи криминалце и олоше, па су срећом за град и несрећом за У021, лидери ТС постали прошлост.

Сукоб је, дакако, интереса и ако званично јесте српски медиј који ради у интересу српског друштва, а онда вас финансира неколико страних амбасада и обилато донирају злогласни УСАИД и Сорошев Фонд за отворено друштво, након чега вам је све у Србији напрасно „црно, наопако, никакво и фашистичко“.

Сукоб је исто тако интереса и оно што ради директор ГСП-а Иван Радојичић, а који је био предмет једног срамног текста У021 где је управо за то дело без доказа и повода оптужен. Сукоб, јер оно што ради Иван Радојичић, а ради у интересу града, грађана и предузећа чији је директор и које убрзано опоравља, није у интересу У021 и њихових газда, донатора и спонзора. Заправо, све што је добро за Нови Сад и Новосађане, није добро за интересе У021. Одатле такав бес, срџба и каменовање лажним и измишљеним оптужбама.

Аналитички текст таблоидног наслова у којем се Радојичић оптужује недвосмислено показује да је човек све радио по закону, уз контролу надлежних институција и да нису нестали милиони евра, већ је реч о редовним и не нарочито уносним пословима, који се тако одвијају у сваком уређеном систему.

Истина, постојала су времена када су у Новом Саду заиста нестајали милиони евра – тада се У021 није нарочито оглашавао, јер су његови саборци и газде попут Боре Солунца, Игора Фикуса Павличића и Бојана Волим дечаке Пајтића били у седлу. Још увек се није честито слегла прашина у граду од тог дивљачког лоповског галопа којем се пре скоро девет година стало на пут.

Зато ови неморални и неосновани напади У021 треба да радују и Радојичића и Нови Сад и Новосађане и градску власт – то му дође као плакета, признање, награда. Знак да раде добро и исправно. То У021 боли. То је у сукобу са њиховим интересима.

То и што су усташе данас само за тастатурама, а не тако давно су били по кабинетима и фотељама.

Никад више!

Томо Ловрековић

Leave a Reply