НЕСХВАТЉИВА РЕАКЦИЈА: На карикатуру би реаговали било где у свету

Несхватљива је реакција дела јавности на осуду карикатуре у којој се представници власти пореде са нацистичким лидерима и позивање на наводну цензуру, јер такве „шале“ не пролазе нигде у свету, каже Томислав Ловрековић, председник Центра за медијски мониторинг.

-Напротив, пракса је да после сличних скадалозних урадака стижу извињења редакцији, па и откази карикатуристима, и то не у земљама трећег света, већ у најдемократскијим државамa света, на које се заштитници Корасовске карикатуре и позивају. Најсличнији пример овоме је карикатура објављена у канадском недељнику „Пикто Адвокат“ 2014. године, где се политика тадашњег премијера Стивена Харпера пореди са Хитлеровом. После овога уследила је серија извињења редакције, самог карикатуристе и власника, а никоме у згроженој јавности, чак и најжешћим противницима, није пало на памет да такав скандал бране слободом говора – каже Ловрековић, који истиче да смо сличне примере имали и у Немачкој или у САД-у.

-Не само чувени Зидојче Цајтунг, који је ипак мало тиражнији и познатији од „Данас“, него и представници државе извинили су се због срамне карикатуре израелског премијера, која је имала антисемитски дух – каже саговорник и додаје да су реакције на непримерен садржај веома честе и у САД-у, који важи за бастион лучоношу слободе говора политичке критике.

-Тако се 2014. године славни Бостон Хералд извинио због карикатуре која је вређала председника Обаму, након великог притиска јавности, а ове године је на стубу срама био један од најпознатијих тамошњих сатиричара Џеф Данзигер, јер је на непримерен начин извргнуо руглу Сару Сандерс из Беле куће.

Док домаћи невладин сектор здушно брани скандалозну карикатуру, амерички се ујединио 2009. године, тражећи да Њујорк пост отпусти карикатуристу, јер им је деловало да је упоредио Обаму са мајмунима – наводи пример Ловрековић. Он такође закључује да је „изузетно лоше што Кораковски самопрокламовани медијски адвокати шаљу поруку да је све дозвољено, ако је подређено њима одговарајућем политичком циљу“.

-Та кампања делује као да је свака увреда, претња или вулгарност недостојна јавног простора дозвољена и пожељна под плаштом „слободе говора“, ако је усмерена према њиховим политичким противницима. Истовремено занимљиво је да су најгласнији браниоци Корасовске карикатуре спремни да се буне и негодују и најмању критику упућену њима, тумачећи је као „страшан прогон“ – закључује председник центра за медијски мониторинг.