Памти Русија, памти Совјетски Савез, памти и памтиће и Руска Федерација ко је, када и како јуришао на њих.
А јуришали су Наполеонови Французи с вишенационалним европским региментама. Јуришали су Франц Јозефи, султани, кајзери, Хитлери, Мусолинији, божански и никад суђени Хирохите… Јуришале су Немачка, Аустроугарска, па поново Немачка. Па Европска унија, са својим неприкосновеним господарем – Сједињеним Америчким Државама.
Сад су ту, у срцу Европе, „странци Американци“ (подсетимо се наслова српског филма „Три карте за Холивуд“) са својом и европском оружаном, агресивном вермахтовском силесијом у лику НАТО-а. Па опкољавају границе Русије: заузимају површином, после Руске Федерације, највећу европску државу – Украјину. Којој убијају и пале и оно демократије што су освојили. Освајају Украјину и натапају је најцрњим и најкрвавијим фашизмом како би је потпуно докрајчили у бесмисленом рату против Русије.
Сједињене Државе се, цедећи и оно последње што још има Европа, богате, а Европа, издишући, не зна шта ће и како ће. А Наполеонова и Хитлерова зима у Русији већ је пред вратима.
И кроз све то, кроз сав тај западни и прозападни галиматијас од њихове историје и њихових „вредности“, стално се провлачи све израженије фалсиковање чињеница. А највише га је, тог фалсификовања, о времену Другог светског рата и доприноса победи над фашизмом.
Али да не идемо даље у бесмислено доказивање некоме ко није у стању да му се докаже, послужићемо се, на пример, чињеницама поткрепљених бројкама о учешћу те исте Европе, односно њених држава, у нападу, 1941. године, на Совјетски Савез и рату са Совјетским Савезом. Послужићемо се бројкама које ових дана у у фељтону „Вечерњих новости“ доноси Миланко Шеклер.
Више је него јасно да СССР нису напали само Немци.
Биле су ту, а Руси то добро памте и све имају записано, и многе европске земље:
– Немачка – са око 130 дивизија;
– Италија – експедициони корпус од 200.000 људи послат на СССР;
– Румунија – послала 200.000 војника (пешадију, ескадриле, флоту црноморску и речну), са намером да узме обалу Црног мора до ушћа Дњепра и полуоство Крим;
– Мађарска – послала три армије и експедициони корпус са преко 500.000 војника. Циљ: освајање Закарпатја;
– Финска – две армије (пешадија, ваздушне снаге, морнарица) од укупно 450.000 војника;
– Словачка – две и по дивизије (две пешадијске дивизије, пук хаубица, један артиљеријски противтенковски пук, један противавионски артиљеријски пук, један ваздушни пук и један тенковски батаљон – 42.500 људи од малене Словачке!;
– Шпанија – једна пешадијска дивизија и ваздушна ескадрила „Салвадор“; Плава дивизија; Плава легија;
– Француска – Легија француских добровољаца – 7.000 људи, „Шарлеман“;
– Данска – Дански добровољачки корпус;
– Норвешка – Норвешка легија; 23. добровољачка моторизована СС дивизија „Недерланд“;
– Холандија – четири добровољачке моторизоване СС бригаде „Недерланд“;
– Шведска – добровољци који су били у саставу Друге СС дивизије: „Викинг“ и „Нортланд“;
– Швајцарска – најмање 2.000 швајцарских добровољаца – најчешће су били у Шестој брдској СС дивизији;
– Португал – слао добровољце у фашистичке јединице Шпаније које су ишле у рат против СССР;
– Естонија – Естонска легија и Трећа естонска СС бригада, формиране мобилизацијом од стране Вермахта, али и током целог Другог светског рата прикључивале су се активно у немачке јединице;
– Литванија – формирала је следеће јединице за помоћ Немачкој у рату против СССР – 26 помоћних батаљона, око 13.000 људи, пет инжењеријских батаљона, 2.500 људи, снаге територијалне одбране, 12.000 људи, и још око 9.000 људи у разним јединицама;
– Летонија – Летонска добровољачка СС легија, две летонске СС дивизије, 87.000 људи;
– Белгија – Фламанска СС легија; Шеста добровољачка јуришна СС бригада „Лангемарк“, 25.000 људи; тенковски корпус; 27. добровољачка пешадијска СС дивизија „Лангемарк“; СС бригада „Валонија“; Прва „Валонска“ дивизија;
– Бугарска – иако није послала директно војску на СССР, напала је Грчку и Југославију, ослобађајући на тај начин немачке додатне дивизије за напад на СССР, уз давање свих лука и аеродрома за снабдевање немачке војске у СССР-у! (слично се и сад понаша!);
– Хрватска – послала три легије добровољаца (пешадијска, ваздушна и поморска) на СССР, а дала за борбу против Црвене армије још две СС дивизије састављене од Хрвата и муслимана;
– Русија – руска ослободилачка војска под командом бившег генерала Црвене армије који је прешао на немачку страну и мобилисао Русе из миграције који су побегли после Октобарске револуције, али и заробљенике Русе из немачких логора у своју војску – бројност око 140.000 до 150.000!;
– Украјина – формирала је два батаљона од украјинских националиста из Западне Украјине, под именом „Нахтигал“ и „Роланд“, који су ратовали против Црвене армије;
– Северни Кавказ и Закавказје – уз помоћ нацистичке Немачке, формирани су батаљон „Бергам“, с 2.300 људи, и севернокаквкаски СС одред;
– Грузија – формирана је Грузијска легија, 30.000 људи, под командом СС;
– Азербејџан – формирана Азербејџанска легија, 40.000 људи;
– Козачки корпус СС, у чијем је саставу био и Украјински СС батаљон, под командом Немачке, у свом саставу имао 35.000 људи.“
Срба ту нема. У борбу против Руса нису желели да иду ни припадници јединица Краљеве војске у отаџбини, ни било који други. Настојања Немаца да их присиле, нису успела.
И, на крају, ево занимљивог податка уз овај прилог: на сваког погинулог Американца у Другом светском рату долази 80 погинулих војника Совјетског Савеза!
И још само да подсетимо: искрцавање на Нормандију било је 4. јуна 1944. године.
Тада су јединице Црвене армије ломиле и гониле остатке Хитлерових јединица земљама источне Европе ка Берлину. Кад је питање победника над Хитлером било већ одавно решено.
А неке од „вредности“ европских земаља, њихове Америке и њиховог НАТО-а, огледају се у напред наведеним бројчаним подацима.
Руси те бројке имају записане на светлим страницама своје историје, добро их чувају и памте.
(Приредио: С. Л., Интермагазин)