Два момка протерана са својих вековних огњишта из Далмације већ сезонама бране боје Црвене звезде. Милан Борјан и Милош Дегенек рођени су Книну, а родни град су напустили под гранатама и бомбама 4. августа 1995. године, у највећем етничком чишћењу после Другог светског рата, када је Крајину напустило више од 250.000 Срба.

Борјан је голман и капитен српског шампиона, док Дегенек ове сезоне не добије велику минутажу, али је годинама уназад био ослонац Звездине одбране.

Милан Борјан имао је седам година кад је отишао из Книна, док је Милош Дегенек био беба, имао је годину и по када га је мајка на рукама донела у Србију. Обојица су поносни на далматинско и крајишко порекло и радо истичу своје корене – Борјанови су из Косовог поља надомак Книна, док су Дегенекови из Орлића.

Тежак период

Дегенек је својевремено за Курир рекао да је то био тежак период за његову породицу.

  • Знам из прича родитеља, бабе и деде да смо девет дана ишли трактором. Тада смо имали само хлеб и млеко. Отац никада после „Олује“ није отишао у Далмацију. Мене су двојица деда одвела у Орлић кад сам имао десет година. Кад сам отворио врата родне куће, почео сам да плачем, иако сам био беба кад су ме однели одатле. Ваљда се то осети, све оно што су ми родитељи причали како смо отишли, све оно што сам видео на снимцима, све је побудило емоције у мени – каже Милош.

Он зна да су неке приче крајишких Срба много теже и болније од његове, јер има људи који су изгубили најмилије.

  • „Олуја“ никад не сме да се заборави! Никад! Треба да се сећамо, да је обележавамо. Ми Срби никад не смемо да одгајамо нашу децу да мрзе неки други народ. Ми то и не радимо. Играм за Аустралију, а за њену репрезентацију играју католици, муслимани, православни… Сјајно се слажем са свима – закључио је Милош Дегенек.

Због опште цензуре на интернет небу, Националист можете пратити и на следећим мрежама:

1. Вконтакт
2. Телеграм
3. Instagram
4. Twitter

Борјанови почеци

Милан Борјан је открио како је почео да игра фудбал.

  • Живео сам преко пута стадиона Динаре. Прескочим зидић и ето ме на терену. Мој отац је био голман, па сам и ја кренуо његовим стопама. Али мислим да сам га надмашио – рекао је Борјан и додао:
  • После смо морали да избегнемо у Београд. Деда ме је одвео на тренинг Радничког. Тамо сам постао голман. Живео сам у блоковима, опасан крај. Ко зна како бих се провео у животу да нисам отишао у Канаду. Живео сам у Блоку 64, у којем је било много жестоких момака у то време. Сећам се да је моја породица предала документа за Канаду, Зимбабве, Америку и Аустралију. Отац је изабрао Канаду.

Борјан је открио и шта је радио непосредно по доласку из Книна у Београд.

„Када смо 1995. побегли из Книна, мајка и ја смо на бувљаку радили и продавали јагоде. Од првих зарађених новаца купио сам голманске рукавице“, присетио се Милан Борјан

Избеглички живот

Нажалост, ни Дегенек ни Борјан не играју за Србију. Милан Борјан је као дечак дошао у Београд, а онда је с родитељима отишао у Канаду, у избеглички камп у месту Винипег, где је добио држављанство и брани за тамошњу репрезентацију. Слично је и с Милошем Дегенеком, његови су такође преко УНХЦР, и то после НАТО бомбардовања Србије, срећу нашли у Аустралији, чији дрес Звездин фудбалер већ дуго носи.

А. Р.

Leave a Reply