Срби у Црној Гори чине према званичном попису 42 одсто становништва, али то бившем премијеру и председнику те државе Милу Ђукановићу није сметало да Албанацима омогући неупоредиво већа права

Албанци у Црној Гори имају већа права него Срби, иако према попису из 2011. године чине само пет одсто становништва те државе. Српска мањина у Црној Гори чини 42 одсто популације, али зато нема ни приближно иста права за која су се политичким диловима, првенствено са Милом Ђукановићем, изборили Албанци.

Иако Срби у општинама Херцег Нови, Бијело Поље, Пљевља, Андријевица и Плужине чине апсолутну већину, никада им није ни падало на памет да траже велику аутономију каква је на пример дата Албанцима у Улцињу и Тузију. Срби су чак и после оцепљења Црне Горе из државне заједнице Србије и Црне Горе 2006. године сматрали да у суживоту са православном браћом немају ни један разлог да траже већа права од оних која већ имају по Уставу новопроглашене државе.

Годинама „чувају леђа“ Милу Ђукановићу
Међутим, Албанци још од времена СФРЈ константно врше притисак и мало по мало стичу све ширу аутономију у Црној Гори, која лако може резултирати покушајем оцепљења, које смо видели на сценарију Kосова и Метохије, а потом и покушају припајања великој Албанији.

Улцињ је још из времена Југославије познат као албанска општина, а деведестих година прошлог века чак није било безбедно залазити у овај погранични појас Црне Горе. Они који су осамдесетих летовали Црној Гори доживљавали су да у Улцињу конобар албанске националности не жели да их услужи јер је чуо да причају српски.

Јавна је тајна да су албански гласови омогућавали Милу Ђукановићу тесну већину захваљујући којој је био владар Црне Горе више од две деценије. Исто је тако и јавна тајна да је Мило годинама ћутао на све веће прављење аутономије албанских општина током дугог низа година. Они су то радили на законски начин, тако што им је парламент давао већа овлашћења, али и на незаконски тако што су сами почели да се понашају као „шерифи“ у својим општинама, а на то црногорске власти нису реаговале.

Са Србима се манипулише, а за Албанце може све
Занимљиво је да за разлику од албанских, српски гласачи нису били наклоњени Милу Ђукановићу већи део његове владавине (осим у прва два мандата). Управо је то један од разлога зашто Ђукановић никада није дозволио да Срби који су избегли с Kосова у Црну Гору 1999. године добију држављанство. Срби с Kосова добили су привремена документа и имају у пракси сва права као грађани Црне Горе, али не и гласачко право!

Са правима ових Срба у Црној Гори се увек најгрубље поигравало. Док су већину времена заборављани и препуштани сами себи у својој муци коју су преживели, истовремено их је држава дизала у небеса када је то требало ужим политичким круговима партије Мила Ђукановића. Тако је на пример боксер Дејан Златичанин преко ноћи постао „Црногорац број 1“ када је постао шампион света, а пре тога није имао ни личну карту те државе.

Почело с Улцињом, а сада сеже до Подгорице
Kао што су деценијама уназад узимали за себе аутономију у Улцињу, тако су се Албанци временом осилили и почели да траже непримерено већа права и у другим општинама, где чак ни не чине већину. Kоалиција албанских странака „Албанија одлучно“ уценила је Мила Ђукановића прошле године да ће подржати његовог кандидата за премијера Душка Марковића само ако Општина Тузи добије широку аутономију. Епилог је да је Душко Марковић постао премијер, а да Тузи постаје аутономна и практично независна општина од Подгорице у наредне две године. Албанци годинама уназад желе непримерено велика овлашћења и у Беранама, Бијелом Пољу, Андријевици. Жеља за доминацијом у овим општинама није случајна, нарочито ако се зна да је у њима традиционално већинска српска етничка групација.

Иако су Албанци у Црној Гори у пракси најмања од мањинских заједница, то владајућој коалицији у тој земљи није сметало да баш њиховог човека Мехмета Зенку постави за министра за мањинкса права. Није спорно да и Албанци као мањина имају одређена права у Црној Гори, али је опозицији озбиљно засметало што то место није припало српском представнику.

Желе пола црногорског приморја
У наредним годинама може се у Црној Гори очекивати још већи притисак Албанаца на приморска места, од Бара до Петровца. Циљ Велике Албаније је увек био да захвати велики део северне Грчке, од Превезе до Kрфа, а у Црној Гори да контролише луку Бар. Тиме би Албанија уз своје луке, Драч и Валону, добила потпуну контролу Отрандских врата, односно једну од главних тачки Медитерана у којој се спајају Јадранско и Јонско море.

(Пре)скупо ће их коштати признање самозваног Kосова
Уступци које је Мило Ђукановић годинама правио албанској мањини (пре)скупо ће коштати црногорски народ. Тензије између црногорског и албанског народа све су веће, а уље на ватру долила је последња афера о демаркацији граничне линије између Црне Горе и самозваног Kосова. Црна Гора је међу првима признала самопроглашену државу, али сада јој се то обија о главу тако што Албанци траже да погранични делови Црне Горе припадну њима.

Опозициони политичари кажу да се сада нови премијер Душко Марковић „кува у сосу који је направио Мило Ђукановић“. Хашим Тачи, Иса Мустафа и остали заузели су изузетно агресиван став да неће признати границе Црне Горе са самозваним Kосовом, осим ако оне буду исцртане онако како они желе. На основу чега Албанци с Kосова траже другачију границу са Црном Гором од оне која је својевремено у СФРЈ делила републику са аутономном покрајином Србије, то нико не говори јавно. Права истина је да је самозвано Kосово само један од пројеката Велике Албаније која планира да се простире и преко Скадарског језера, дубоко на територији Црне Горе.

loading...

1 KОМЕНТАР

Оставите одговор