Атанасије Ивановић је заправо био угледни Јагодинац, постављен 1842 године од стране кнеза Александра Карађорђевића за арачлију, односно „Управитељ врховни Цигана свију“, како је гласила тачна функција Цигански арачлија је особа постављена од стране власти која је била дужна да осигура наплату пореза од Рома, води рачуна о њима, њиховим чергама, да решава административне и остале проблеме, али је често арачлија имао и улогу судије. Таса Арачлија је све наведено радио у Јагодини и околини, познавао је Роме, венчавао их, разводио, мирио, кумовао.⁣


Након одласка кнеза Михаила, место циганског арачлије остаје упражњено, јер је Јефта Стојановић отишао са кнезом, а будући да погодније особе за тај посао од Тасе није било. Контролисао је све цигане у тадашњој Србији, којих је било око 13.000 и који су давали држави порез у укупном износу 90.000 гроша. Неретко је истицао да је „трећи човек у Србији“ говорећи: „Књаз, митрополит, па ја“. ⁣

Нарочито истакао крајем 1848. године када је Србија почела озбиљније да помаже Србе преко Саве и Дунава у борби против Мађара. Међу првима се одазива и са око 1000 добро наоружаних цигана из целе тадашње Србије и прелази залеђени Дунав и прикључује се борби. Потискујући непријатеља код Јарковца стиже у Панчево, а потом у Бечкерек. Први окршај Тасина војска гарава лика имала је децембра 1848. године током преласка залеђеног Дунава код Вишњице. Након парадирања те атрактивне јединице по Панчеву, отишли су код Книћанина у Велики Бечерек. По распореду, Таса је из Бечкерека отишао у Арад, где је командовао војсци од 1100 припадника. Уз цигане добровољце ишло је у бој 200 Срба коњаника. Код Арада где се одиграла главна битка, у којој су српски цигани наоружани јатаганима, на челу са Тасом Арачлијом однели сјајну победу. Таса није дао војницима да пљачкају, већ само да разоружају непријатеља. Када су кренули за Србију сваки добровољац је добио по 50 талира и ствари са бојног поља. Крајем марта 1849. године Таса се са својом војском победоносно враћа у Јагодину. Таса Ивановић звани Арачлија је умро 28. маја 1896. године. Пренет је из Београда и сахрањен на јагодинском гробљу.⁣

Advertisements

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here