Уколико досад нисте чули за Душана Kртолицу, запамтите то име, јер ће сигурно постати неко за кога ће једнога дана знати цео свет. Са само 15 година дочекао је издање своје прве “Енциклопедије праисторијских животиња”, а написао ју је са само 13 година! Осим што је написао, Душан је енциклопедију и илустровао и тако добио прилику да споји своје невероватно знање о животињама и раскошни таленат за цртање.

Kада га питате да ли је научник или сликар, каже да су то две чврсто повезане целине, а његово знање у комбинацији са младошћу оставља без речи.

“Све је кренуло када сам имао пет година. Одувек сам волео животиње, праисторију и природу, па су ми родитељи куповали књиге о томе. Ја сам их обожавао. Тада још нисам знао да читам, али већ тада се у мени родила идеја да започнем један пројекат какав је ова енциклопедија. Почео сам да је правим са пет година. Цртао сам илустрације, али нисам знао да пишем, па сам тамо, где бих желео да буде текст, стављао линије фломастером како бих знао где ће ићи текст када научим да пишем”, почиње причу о почецима овај симпатични дечак.

Родитељи су само пратили његов дар и трудили се да му обезбеде што више енциклопедија које је он савладавао брзином светлости. Kако његова мама каже, брже је памтио него што је читао. У почетку је енциклопедија требало да има више од 500 страна и да обухвати све што је Душан научио о животињама, али је схватио да би то било преобимно.

– Са десет година сам, наравно, знао да читам, па сам могао и дубље да проучавам материју. Гледао сам и доста документарних филмова, како о праисторијским животињама, тако и о животињама с којима и данас делимо планету. Тада сам озбиљно почео да се бавим књигом коју сам завршио са 13 година – прича Душан.

За њега рад на овако значајном делу, какво нико у свету није направио са тако мало година, није био терет, већ игра и забава, а највећи део енциклопедије посветио је диносаурусима.

– Они су невероватна створења, живели су 160 милиона година на земљи. Они су заузели велики део енциклопедије, али сам се потрудио да буде места и за друге праисторијске организме – испричао је Душан.

Његов таленат за цртање родитељи су уочили још када је имао две године. Најпре је цртао апстрактне облике, а врло брзо су они почели да добијају облике предмета или животиња. Рибе су прве животиње које је нацртао.

– Почео сам да развијам свој таленат када сам имао четири године. Родитељи су ме уписали у школу цртања код академског сликара Зорана Чалије. Он је био изненађен мојим талентом. Иако није примао децу која још нису кренула у школу, када је видео колику љубав гајим према цртању и како то радим, решио је да ме подучава. Kод њега сам много напредовао и много знања стекао – испричао је Душан.

Kада је почео да развија свој дар, Душан је трошио недељно око 500 листова. Његовим родитељима није било тешко да обезбеде све што може да му помогне да побољшава себе и своје радове. Овај ученик првог разреда средње школе за дизајн са девет година имао је своју прву самосталну изложбу у Студентском културном центру, а досад их је имао шест широм Србије.

Ускоро га очекује и седма на Старом двору када ће бити и званично промовисана његова енциклопедија која је изашла у издању Лагуне пре мање од два месеца! Душан и његови родитељи сада се надају и да ће се за Душаново дело заинтересовати и неки страни издавач који би енциклопедију објавио и на страном језику.

Велику подршку Душан је имао од човека који је био неодвојиви део београдског зоолошког врта – Вука Бојовића.

– Њега сам упознао у петом разреду. Вук је одмах препознао мој таленат и брзо смо се спријатељили. Од њега сам добио и стипендију. Такође, велику подршку ми је дала Андреа Радуловић у име града Београда и Фонд за младе таленте – каже Душан.

Одушевљен и митологијом

Он не може да изабере да ли је јача жеља према животињама или цртању, јер те две љубави се, како каже, међусобно надограђују. Због тога се нада да ће у будућности моћи да се бави и једним и другим на неки начин. О невероватном таленту овог тинејџера писали су многи медији, како у Србији, тако и широм света.

– Чланак о мени је изашао и у “Хафингтон посту”, а касније су се због тог чланка заинтересовали и многи други медији – испричао је Душан.

Имао је чак и укључења у програме јапанске и иранске телевизије, а путем друштвених мрежа јављају му се људи са свих континената са позивима да дође и одржи изложбе у њиховој земљи. Недавно је добио позив да отпутује у Хонгконг на уручење награде младим талентима, али нажалост, финансије су га спречиле да посети ову земљу.

Наравно, на овој енциклопедији неће стати.

– Размишљам о проширеној верзији енциклопедије, пошто имам још доста материјала који бих могао да уврстим. Волео бих да направим и књигу о митолошким бићима. То ми је интересантно и тиме се бавим у последње време. Животиње су ми омиљена тема за цртање, али однедавно доста цртам митолошка створења – каже Душан.

Kаже да још није изабрао факултет, јер “има још времена”, али је сасвим сигуран да ће бити нешто што је везано за уметност. У слободно време, Душан ужива у дружењу с пријатељима, али и читању класика светске књижевности.

– Читање је моја велика љубав. Засад ми је омиљена књига “Двадесет хиљада миља под морем”, али уживам и у другим делима Жила Верна. Волим и стрипове, а најдражи су ми стари стрипови о Тарзану, имају сјајне илустрације. Такође волим и “Бродоломце времена”. Углавном бирам научну фантастику – каже овај млади Београђанин за којег, очигледно, границе не постоје.

--

Leave a Reply