Најуспешнији српски глумац Милош Биковић каже да се патриотизам не исказује махањем заставе и певањем патриотских песама, већ помагањем другим људима. Он је пре неколико дана добио руско држављанство, али се своје земље никада не одриче, па је објаснио шта по њему значи бити Србин.

  • Патриотизам нису ћевапи, навијање на трибинама, махање српском заставом или писање коментара по друштвеним мрежама „Косово је Србија“. Бити Србин значи да треба помоћи ближњем кад год можемо и, што је још важније, кад не можемо. Тада смо померили границе могућег. Ми до данас нисмо научили да је слога та која Србина спасава. Морамо бити јачи од свог ега. Слога је нада која нам недостаје, а која може да нас изведе из овог духовно-емотивног лутања у коме се налазимо и у којем прождиремо једни друге.

Због велике популарности коју си стекао у Русији прихватили су те као свог држављанина. Мења ли те толика слава?

  • Не бих ја то назвао славом, то је популарност. Реч слава у себи има нешто више и она припада херојима, светитељима, а не глумцу. Можда и припада глумцу, али после 50 година рада ако је учинио нешто за свест свог народа. У мом случају још је рано за тај термин.

Добро. Да ли те популарност мења?

  • Популарност утиче на мене. На пример, док сам седео у хотелу где смо снимали „Јужни ветар 2“, прилазила су ми деца да се сликају са мном. Човек од крви и меса може да се слика пет пута, али већ шести пут нисам седео на отвореном, већ сам се склањао јер нисам могао да седим на миру, да једем, да причам. Људи су ми стално прилазили да ме дижу да бих се сликао са њима. Или, на пример, идем градом и причам телефоном, зауставе ме и прекину ми разговор да би се сликали са мном. И онда када ја кажем: „Је л’ видите да причам телефоном?“, они се наљуте. Некад ми смета и када сви пиље у мене, гледам да се склоним тада. Свакако, захвалан сам на пажњи коју имам, али је пријатна само до одређене мере.

Колико је пандемија утицала на твој рад у Русији?

  • Због целе ове ситуације око короне одбио сам десетак пројеката у Русији, али је на столу тренутно још неколико понуда. Веома су занимљиве, међутим, не могу да причам сада о њима, још је рано. Врло су необични пројекти у питању. Један од њих је кратка форма.

Јеси ли неке улоге прихватио само због новца?

  • Ретко сам улоге бирао само због новца. Нарочито не у Србији, јер овде новца нема. Тачније, нема озбиљног новца. Тек у последњих неколико година индустрија филма је почела да се развија, тако да сам улоге увек бирао јер су ми се допадале.

Због опште цензуре на интернет небу, Националист можете пратити и на следећим мрежама:

1. Вконтакт
2. Телеграм
3. Instagram
4. Twitter

Приватно си у веома добрим односима са Миодрагом Радоњићем и Милошем Аврамовићем. Да ли сте се некада посвађали током снимања „Јужног ветра“?

  • Не свађам се често са неким од њих двојице, али и то се догоди. Последњи пут смо се сукобили пре почетка снимања другог дела филма „Јужни ветар“.

Због чега сте се посвађали?

  • Замерили су ми што им се нисам прикључио одмах на припремама за филм. Огроман посао је морао да се обави. То су ствари које публика не види, а веома су важне да би се добио добар финални производ који сви са одушевљењем гледамо у биоскопима. Ја сам тада имао посла око глумачких припрема.

У априлу у Београдском драмском позоришту очекује нас премијера твоје нове представе „Баал“. Шта ти је заједничко са главним ликом којег тумачиш?

  • Баал не подноси неистину, али не може да дође до истине. Овде говорим о истини са великим И. Оној јединој неопходној. Не о тачним информацијама.

Да ли си размишљао о каријери у Холивуду?

  • Мислим да Холивуд није толико битан јер се децентрализовао. Сада постоји глобално тржиште. Ви можете да снимите фантастичну серију у Србији и да је пласирате на платформама преко којих оне могу постати популарне било где у свету. Данас није толико важно имати холивудску каријеру. А мени је важније да промовишем српску културу у свету него да себи правим каријеру.

Када заплачеш?

  • То су неки интимни моменти о којима не бих говорио, али има и неких момената када сам под стресом, па гледам нешто на Инстаграму и угледам неке мачиће како се нешто играју и онда заплачем на то као нека стрина. Не знам шта ми буде у том тренутку, искрено.

Саша Костић

Leave a Reply