Иако су некада веома добри односи познатог руског олигарха Олега Дерипаске и вишедеценијског црногорског диктатора Мила Ђукановића дужи низ година били нарушени, најпре због међусобних оптужби за довођење до просјачког штапа својевремено највећег црногорског привредног субјекта и извозника, Комбината алуминијума Подгорица (КАП), који је 2005. године приватизовала Дерипаскина Централноевропска алуминијумска компанија (ЦЕАЦ), да би 2013. године у КАП био проглашен стечај, али и због наводног Дерипаскиног финансирања дела црногорске опозиције уочи парламентарних избора 2016. године, обележених исконструисаном афером “државни удар”, сазнања добро обавештених кругова блиских врху црногорског режима указују да је у новијем периоду дошло до извесног побољшања у односима поменутог двојца.

Наиме, како смо сазнали, Дерипаска и Ђукановић су, упркос ранијим размирицама, поново пронашли заједнички лукративни интерес, који би извесно могао да резултира новим економским пустошењем Црне Горе. Да појаснимо: пошто је руски министар спољних послова Сергеј Лавров претходних дана Ђукановића окарактерисао као издајника дугогодишњих (па и вековних) добрих руско-црногорских односа, поменути извори су нам пренели да је у позадини поновног откривања “љубави” Дерипаске и Ђукановића обећање руског олигарха да ће своје контакте у Кремљу искористити за побољшање дубоко нарушених односа Црне Горе и Руске Федерације.

Ипак, то није све, пошто је Дерипаска Ђукановићу обећао да ће за његове интересе лобирати и код својих западних партнера, имајући у виду да Ђукановићу и његовом криминогеном режиму у последње време ни на Западу не цветају руже. Иначе, Ђукановић очекује да би то могло да му донесе опипљиву корист у контексту парламентарних избора, који би у Црној Гори требало да буду одржани до краја т.г. Заузврат, Дерипаски би били омогућени нови уносни инвестициони подухвати у Црној Гори.

Међутим, Ђукановићева калкулација да би га Дерипаска могао приближити званичној Москви је у основи проблематична. Иако је Дерипаска највећи део капитала стекао у Русији, да би га касније, посредством својих холдинг компанија и њихових подружница ширио и увећавао у иностранству (према подацима престижног “Форбса”, закључно са фебруаром т.г. његово укупно богатство је износило око 4,5 милијарде долара), овај олигарх у свом економском наступу промовише идеологију либертаријанизма (познатог и као анархо-капитализам), која подразумева одсуство било каквих државних регулатива и ограничења и “лешинарски” приступ економији. Услед тога, његови односи са руским државним врхом, на челу са председником Владимиром Путином, који заступа потпуно супротну економску стратегију, у најбољем случају могу се оценити као хладни и затегнути.

Такође, на начин на који руске власти посматрају Дерипаску и његове активности утиче и то што се овај олигарх испрофилисао као више него пожељан саговорник западних економских (а наравно и политичких) структура унутар Русије.

Сасвим је извесно да обновљено интересовање Дерипаске за инвестирање у Црну Гору, а имајући у виду историјат његовог економског присуства у овој држави, црногорској привреди и грађанима неће донети ништа добро. Услед тога, за очекивати је да ће Ђукановићев “гамбит” и покушај да Дерипаску искористи за поправљање своје позиције како на Истоку тако и на Западу резултирати првенствено даљим уништавањем ионако девастиране црногорске привреде. Ипак, остаје нада да ће на предстојећим парламентарним изборима грађани Црне Горе знати да казне ове Ђукановићеве науме, и да ће њега и његову камарилу послати на сметлиште историје, где уосталом и припадају.

Advertisements

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here