У допуњеном тексту извештаја Европског парламента о Србији, у који је увид имао РТС, од Београда се тражи да уведе санкције Русији због агресије на Украјину и јасно се определи да ли се налази на европском путу.

Поред познатих услова везаних за владавину права и нормализацију односа са Приштином, извештај наглашава да ће усклађеност са спољном политиком ЕУ, укључујући и санкције према Русији, одредити даљи ток приступних преговора.

У тексту 40 усаглашених амандмана око који је постигнут договор водећих политичких група, посебно се наглашава потреба усклађивања Србије са ставом ЕУ према рату у Украјини, област владавине права, борбе против корупције и медијских слобода.

Европски парламент наводи да подржава чланство Србије у ЕУ, уз оцену да то зависи од политичке воље српских власти и спремности на „иреверзибилне реформе, пре свега у владавини права“.

У бројним амандманима о односима са Русијом, који су значајно проширили иницијални текст известиоца Владимира Билчика, европски посланици траже „хитно увођење санкција“, изражавају забринутост јер је Србија „међу ретким земљама Европе која се није ускладила са позицијом ЕУ“, као и због чињенице да је по усклађености на последњем месту у региону.

„Залажемо се да нова преговарачка поглавља буду отворена тек када Србија предузме потребне мере у том погледу, укључујући и област владавине права“, наводи се у извештају.

Парламент „жали због континуираних летова између Београда и Москве“ у време када је ваздушни простор ЕУ затворен за летове из Русије, и позива Србију да „размотри своју економску сарадњу с Русијом“.

Европски парламент позива Србију да прекине војну сарадњу са Русијом, укључујући и пројекте какав је руски хуманитарни центар у Нишу.

Парламентарци су забринути и због војне сарадње Србије са Русијом, Белорусијом и Кином и куповине војне опреме из ових земаља, за коју наводе да одлази „70 одсто укупних набавки опреме“ у Србији, као и због извештаја о прислушкивању лидера руске опозиције у Београду.

Допуњени текст извештаја о Србији критикује „ширење дезинформација о руској агресији на Украјину, укључујући и преко медија блиских влади“ и позива српске власти да предузму „одлучне кораке у борби против најприсутнијих лажних вести“.

Један од прихваћених амандмана оцењује да постоји „несразмерна видљивост трећих земаља“, док су неки од медија „главни извор анти-ЕУ и проруских наратива у Србији“.

Европски парламент поздравља учешће и ангажман Србије у регионалним механизмима сарадње, истичући посебно одлуку о донацији 600.000 вакцина против ковида 19 земљама региона. Извештај поздравља и позив српских власти представницима Срба у БиХ да учествују у раду институција ове земље.

Већи број нових амандмана односи се на оцене о недовољном напретку у борби против корупције и слободи медија.

„Ограничења медијских слобода и злоупотреба медија у политичке сврхе негативно утичу на демократски процес у земљи“ наводи се између осталог у извештају о којем ће се гласати на седници Спољнополитичког одбора 14. јуна.

Коначни текст извештаја о Србији, у форми резолуције, биће усвојен на пленарној седници Европског парламента у јулу.

1 KОМЕНТАР

Оставите Коментар