Жена, чија је фотографија са лобањом сина обишла свет, преминула је на данашњи дан 2019. године.
Данас се сећамо Добрине Продановић и њене приче.
Добрина је међу народом Подриња познатија и као мајка храброст, чија је фотографија са лобањом сина јединца Живана обишла свет као најпотреснија слика протеклог рата и злочина који је учињен над србским становништвом овог краја.
Њен син Живан Продановић је убијен као цивил на свом кућном прагу 21. јуна 1992. и то након заробљавања и страховитих тортура и мучења.
Убијен је приликом напада муслиманских војника из Сребренице на србско село Ратковићи, такође у општини Сребреница.
Живанови посмртни остаци, тачније само лобања, пршљен, три ребра и лева лопатица су пронађени у оближној масовној гробници.
Тог врелог јунског дана, Орићеви војници су упали у Ратковиће и масакрирали 24 цивила, жена и стараца. Живана су заробили и одвели га у поље близу села где су га без престанка тукли и малтретирали. Хицима из ваздушне пушке убио га је Изет Арифовић, војник 28.
дивизије тзв. Армије БиХ којом је командовао Насер Орић.
Село у којем је пре рата живело око 350 Срба опустело је.
„Препознала сам мог Живана по навлаци за зубе. Узела сам његову лобању у шаке и цвилела све док глас нисам изгубила, а очи ми побелеле. Пресудили су ми тог дана, ја сам у гробу већ 23 године. Душа ме страшно боли. Могла сам умрети у селу, кућа спаљена, нема ми детета… Преклињала сам да ме склоне одатле, нисам могла то да издржим. Тугујем, сама сам.
Плачем и само плачем, очи ми се нису још осушиле. Извадили су ми срце из груди, живим без срца, без мог Живана, не знам ни како сам жива.“
Овако је, кроз плач, говорила Добрина, која је преминула на данашњи дан 2019. године и заувек остала симбол патње и страдања србскога народа.