Достојанственим последњим испраћајем породица Бутулија, пријатељи из Србије, Хрватске, Црне Горе и Херцеговине опростили су се у селу Моско код Требиња од Мирка Бутулије, председника АМС Србије, мучки убијеног 22. фебруара.

Мирко Бутулија је на вечни починак отишао са две беле руже које су му спустили супруга Маријана и син Лазар, али и са прслуком Мото клуба „Стара Херцеговина“, у коме је обављао функцију председника.ужни фебруарски дан окупио је родбину и велики број пријатеља Бутулије у селу Моско, где су ваздух парали јецаји, сузе и дирљиве речи.

Уз њих је испраћен на вечни починак тамо где су му сахрањени преци, у херцеговачку земљу коју је неизмерно волео.

Супруга Маријана поносно је изговарала последњи поздрав свом супругу уз стихове „Бесмртне песме“ Мике Антића.

– У Херцеговини није обичај да жене држе „банку“, али ми је једном приликом Мирко рекао да сам ја жена међу људима. Нећу да држим „банку“, већ да се опростим уз песму – рекла је Маријана, а када је почела да казује стихове и камен је тихо проплакао на сеоском гробљу. Од Мирка се посебним емотивним говором опростио и ђакон Крсто Авдаловић из Београда. Он је, између осталог, навео да се ради о човеку који је несебично помагао, који је брат и друг.

– Знали сте какав је био горостас и витез, поносан ће бити на вас ако стоички и јуначки издржите овај бол. Пустите сузу која је утеха, али се у исто време радујмо сви што нас је Бог удостојио да га у овом животу познајемо – рекао је Авдаловић.

Мирково страдање је праведничко, казао је ђакон, због истине и правде, као и да његова рамена и груди човек није могао рукама обгрлити. А да је његово срце било још веће…

– Као што ми рече твоја мајка – да се твоја душа врати у тело и да знаш све што је било и како, опет би исто поступио и не би устукнуо. Не знам много примера, знам Христов, да се он молио за оне који су га убијали. Ти си и живот спасавао и да се опет вратиш, опет би спасао живот свом убици зато што си ти био опредељен за живот, не за смрт – истакао је Авдаловић.

У име породице Бутулија од Мирка се опростио рођак Здравко, који је подсетио на његов животни пут, дела, породични и пословни успех:

– У свакој прилици је истицао своје херцеговачко порекло и поносно говорио о свом Требињу, о свом Моску, у које се данас прерано вратио. Брате Мирко, ти си имао рашта да се родиш. Твоја деца ће поносно одрастати и истицати да су потомци Мирка Лазова.