На шљаци тениског клуба Ђукић на Бежанијској коси у Београду, архитекта и стреет артист Андреј Јосифовски, познатији као “Пијаниста” направио је највећи портрет на свету Новака Ђоковића! Цртеж је дугачак чак 24 метра, широк је 11 метара, простире се на површини од 264 квадратних метара, а куриозитет је чињеница да је реч о првом уметничком подухвату овог типа на црвеној земљи на једном тениском терену икада.

Повод цртежа под називом “ШЉАКАње терена” и целокупног пројекта “Прво очистимо себе, па погледајмо друге”, настао је из жеље да се пружи подршка најбољем тенисеру света и да се покаже да у Србији постоје људи који вреднују све што Новак Ђоковић ради и чини за наш народ, и не заборављају његова дела упркос изазовима са којима се наш тенисер сусреће.

  • Новак је човек који има изузетан сјај. Он походи наше снове и свима нам је мотивација. Тешко је наћи тако велике речи које би га описале. Цитираћу овом приликом мог пријатеља Срђана Тимарова, који је рекао следеће: “Сви ви који немате дара да сагледате његову светлост, остаћете тамо, у мраку његове сенке.” Е, то је Ђоковић”, говори Јосифовски, коме је за цртеж на шљаци било потребно шест сати непрестаног, али забавног, рада. Наиме, од поноћи, када је изашао на терен број два у ТК Ђукић, све до шест часова ујутро, “Пијаниста” је “шљакао”, пазећи на сваки детаљ брижљиво осмишљеног дизајна.
  • Као дете тренирао сам тенис, била је то 1997. година, што је гледајући на огромну популарност фудбала и кошарке међу мојим вршњацима, другима било некако чудно. После сваког тренинга било је обавезно чишћење терена и равнање подлоге. Тада сам научио да је то чишћење врло битно да би се ту на терену, показала вештина и спортско витештво. За мене су спортски терени заувек остали нека врста светилишта, где влада спортски дух и где се за победу бори часно. Нажалост, не доживљавају сви спорт и шампионе на исти начин. Постоје они који не поштују довољно резултате и сматрају себе достојним да коментаришу и омаловажавају најбоље међу нама, посебно они који су рођени на западу. На њихову несрећу, а нашу срећу, десило се да мала балканска Србија изнедри једног великог шампиона у тенису, најбољег на свету, Новака Ђоковића, каквог би иначе „требало“ да имају само земље које мисле да су добиле право да управљају светом, јер се у њима увек рађају најпаметнији и најјачи људи. Тако барем они мисле. И у својим напорима да објасне како су они увек и у свему у праву, а не Новак, ствари су превршиле меру – говори Јосифовски, и додаје:
  • Изашао сам на терен од шљаке, са четком у руци да мало шљакам, јер као што рекох спортски терени су магична места, као и чаробна огледала, а када се изгланцају говоре истину и само истину. Још је био мрак, што могу да потврде и сателитски снимци, кад је на терену синуо Новак. Ускоро је изашло и сунце да му се поклони. Истина је дакле да планетом влада Ђоковић, једини и први, а звезде су то још одавно знале. Ето колико четке могу да буду важне и какав је значај прочишћења, не само за спорт. Човек који даје своје срце и онима који му звижде. Мало је рећи победник, амбасадор, хуманиста, добротвор и човек за понос нације. Искрено, жао ми је тих мученика што се камењем на њега бацају. Само пси знају, како је то тешко лајати на звезде – додаје Јосифовски.

Целокупна израда цртежа одвијала се доста брзо, иако је временски било ограничено на период током ноћи, због светлости рефлектора поред терена и чињенице да се по таквом осветљењу боље уочавају нијансе и детаљи који чине портрет на шљаци.

  • Можда је и најтежи део био исцртавање целокупног простора по унапред замишљеној шеми. За то ми је требало преко сат времена. После сам урадио контуре, а затим се окренуо детаљима. Најзахтевније је било цртање очију, носа, уста, сенчење лица и на крају поносите мајице. За Новакову косу је морало да се употребе додатни џакови шљаке, како би се што верније изнијансирала да буде тамнија и уочљивија. Све је рађено уз помоћ четки. Иако ми је било први пут да овако нешто радим, веровао сам да ћу успети, јер Новак је велика инспирација и велика је част бити у прилици да се нешто учини за њега, тако да ми није било тешко да дам све најбоље од себе и завршим своје дело. Захвалио бих се домаћинима из тениског клуба Ђукић, који су ми дали на располагање све што ми је било потребно, а посебно се захваљујем мојим пријатељима који су били уз мене целу ноћ и свесрдно ми помагали – наводи Андреј.

Као следећи корак оваквог једног пројекта Јосифовски истиче да му је жеља да то буде једна концептуална изложба портрета на теренима Ролан Гароса у Паризу, или неког сличног великог међународног турнира на шљаци, како би се и тамо пренеле поруке о важности међусобног поштовања и уважавања.

--

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here