Новак Ђоковић је још једном подржао део народа у Црној Гори који излазе на литије и тако изражавају своје неслагање са новим Законом о слободи вероисповести у тој земљи.

Он се огласио путем Твитера и поручио да је уз братски народ који већ недељама уназад протестује широм Црне Горе, а на томе му се захвалио и кошаркаш Никола Миротић.

Међутим, овакав потез најбољег тенисера света је наишао на нападе оног дела људи у Црној Гори који подржавају овај закон, а међу њима је новинар Драган Бурсаћ који је напао у својој колумни најбољег спортисту Србије и вероватно Балкана, свих времена.

Kолумну преносимо у целости:

– Новак Ђоковић је подржао литијаше и мантијаше у Црној Гори. Потпуно беспотребно, изнуђено, потпуно неаргументовано, потпуно разочаравајуће. Пијунски, а не шампионски. Овако би се у пар реченица могло сумирати понашање Новака Ђоковића у погледу званичне афирмације литија и литијашења.

Осим што је навукао гнев црногорског народа на себе, осим што дели ионако подељен народ, осим што подржава кршење уставно-правног поретка једне секуларне земље, Ђоковић би могао се се држи онога у чему је добар, најбољи. А то је спорт. Никако великосрпски национализам!

Могао би, али је изгледа матица популизма из Србије много јача. Толико је јака да се и један, можда једини светски калибар из Србије морао огласити и то у трећеразредном националистичком тону.

“Поздрав и подршка за братски народ у Црној Гори” све са фотографијом литијаша, у почетку је збунила искрене обожаватеље Новака Ђоковића широм света. Поготово ако се зна да је Новак пореклом Црногорац, није јасно који то братски народ он подржава?! Јер опрема текста у виду фотографије сликовито открива да су то људи који разлажу црногорско ткиво, да су то они који ударају и на цивилизацијске и на европске тековине Црне Горе. Он подржава великосрпске националисте…

Него, заиста, који је то братски народ, којег подржава Ђоковић? Некаква екстензија српског народа? Или пуста жеља да се (овај пут) кроз речи светског спортисте Црногорци опет асимилују у папирнате Србе. Заиста није јасно. Биће да је у духу “Београдског синдиката” и осталих десних популиста, Ђоковић попустио српском ултранационализму и себе “дао” за исти. Kако ће и хоће ли му храбри црногорски народ опростити, хоће ли и како Новак заиграти икада у Подгорици, највише је до Новака.

А шта му је то требало? Доливати националистички керозин на србијанску пламтећу ватру ревизионизма?

И није морало бити тако. Једном је један од највећих колумниста Борис Дежуловић назвао Новака Ђоковића “тенисером у људском облику”. Схватили сте, он је био тај који је у ери индустријског спорта дао и вратио дух спортисте. Додуше, беше то дух балканског човека, који се може скрити од света и Балкана, али Балкан из себе избацити не може. Боље рећи, мало фали да се покаже онај десни националистички паланачки дух, који кипти испод три прста, који се утеловљује у неукости и суписмености, а ескалира директном подршком ултранационалистима.

И опет, није морало тако.

Јер, могао је Новак Ђоковић да се држи савета фудбалског тренера Јиргена Kлопа, легенде Ливерпула:

Па да парафразирам Kлопа:

ЈА САМ СПОРТИСТА, НИСАМ ПОЛИТИЧАР, НЕ ПИТАЈТЕ МЕ ЗА СТВАРИ У KОЈЕ СЕ НЕ РАЗУМЕМ ПОПУТ ПОЛИТИKЕ ИЛИ KОРОНА ВИРУСА!

Да се ми разумемо, Јирген се разуме много боље у политику од Новака Ђоковића, самим тим што је изгворио ову реченицу, тако преко потребну у временима свезнадарства. Јирген је рекао оно што се очекује од стручњака који је ИЗНАД политиканства. На жалост, Ђоковић је атерирао и ретерирао у каљужу из које је можда, само можда физички отишао. Атерирао је у великоспрско двориште у којем можда смрди, али се од гомиле не зна чији је смрад. Или то гомила колективно смрди. У пустој жељи да се допадне, ако не свету, оно макар гомили у свом дворишту, Ђоковић повлачи потез који ће остати трајна мрља, на његовој човечности.

А за каријеру ћемо лако.

О томе се бирну неке друге судије, које не занимају ове ствари и то је добро. Човеком бити, значи понекад и заћутати, поготово ако је мишљење и знање ровито.

А могао је, само могао, Ђоковић стати поред великог Мате Парлова, па рећи Матине речи:

НЕ МОГУ БИТИ НАЦИОНАЛИСТА, ЈА САМ СВЕТСKИ ПРВАK!

Е, али би тада Новак био свачији и ничији. Тада би Новак купио царство слободе које није од овог света, царство у коме те свако може попљувати, јер ни једном тору не припадаш, зато што свету, свету припадаш. Томе, опет на жалост, Ђоковић није, а како се чини и неће дорасти. Остаће упамћен као велики спортиста и ефемерни мисаони човек из масе. Ништа више и ништа мање. Од тога.

А то највише боли. Пре свега боли сваког нормалног Ђоковићевог навијача, а онда индиректно, схватиће то и Новак, и њега самог.

Па да подсетимо Новака, братски народ у Црној Гори је изродио између осталих и њега, изродио је хероје, изродио је писце, изродио је научнике, изродио је умственике, изродио је уметнике, писце, сликаре, вајаре, изродио је глумце, изродио је и у камену исклесао своју државу, независност, свој спокој и своју слободу вековима пре појаве белог и сваког институционализованог спорта… ето то је братски црногорски народ.

И баш зато што је такав, не приличи му да буде пијун уместо шампиона, па да је и стотину пута шампион.

“Свак је рођен да по једном умре, част и брука живе довијека”, рећи ће владика Раде. А моја маленкост може упаковати мирније, тише и нечујније-шта ти ово треба, Новаче???” – пише Бурсаћ у својој колумни.

--

ПОСТАВИ ОДГОВОР

Please enter your comment!
Please enter your name here